Izvor: BKTV News, 17.Nov.2013, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Otpornost na antibiotike će promeniti svet”
Superbakterije otporne na lekove predstavljaju najveću pretnju u istoriji medicine, upozoravaju stručnjaci.
Rutinske operacije, mogle bi da postanu smrtonosne u skoroj budućnosti, pošto bakterije evoluiraju tako da postaju otporne na glavne lekove koji su se do sada koristili protiv njih.
Ovaj proces mogao bi izbrisati čitav vek medicinskih dostignuća, kažu lekari u posebnom izdanju Lancet žurnala.
Iako otpornost na antibiotike postoji kao pretnja već nekoliko godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << novo upozorenje odraz je sve veće zabrinutosti da čovečanstvo neće moći da se brine o bolesnima i starima u “post-antibiotičkoj eri”.
“Zabrinut sam da za 20 godina, ako odem na zamenu kuka, mogu da dobijem infekciju zbog koje ću možda umreti, jer antibiotici više ne rade kao pre”, kaže profesor Džon Votson iz Velike Britanije.
Ranije su se zbog evolucije mikroba pravile nove klase antibiotika, ali nova nije napravljena još od 1987.
Prema pisanju Lanceta, stopa smrtnosti od bakterijskih infekcija, mogla bi se vratiti na nivo s početka 20. veka.
“Retko kad se moderna medicina susretala sa takvom pretnjom. Bez antibiotika, manje operacije ili veće transplantacije bile bi nemoguće, a troškovi lečenja bi porasli do neslućenih granica”, piše u izveštaju.
Stategije za borbu protiv otpornosti na antibiotike uključuju smanjenje propisivanja ovih lekova, bolju higijenu u bolnicama i podsticanje farmaceutske industrije da radi na novim antibioticima i alternativama.
Dr Piter Svinjard, koji se nalazi na čelu Udruženja porodičnih lekara Velike Britanije, kaže da će to biti zahtevan zadatak.
“Promene moraju da budu postepene. Potrebno je objasniti ljudima da im nije potrebna pilula za sve. Trudimo se da ne propisujemo antibiotike toliko često, ali je u praksi to neizvodljivo. Pacijenti su nezadovoljni vašim reakcijama i na kraju će tražiti lekove od drugih lekara”, kaže on.
“Međutim, ako uđemo u postantibiotičku fazu, ljudi će možda umirati od upale pluća. Ljudi moraju da shvate povezanost. Ako lečite dete sa infekcijom uva antibioticima, njegova mama će možda umreti od upale pluća”.
Nema pouzdanih procena šta bi otpornost na antibiotike mogla da učini zdravstvenim sistemima u budućnosti, ali evropski Centar za kontrolu i prevenciju bolesti veruje da se u Evropi već sada troši oko 1,5 milijardi evra godišnje, samo zbog zdravstvenih problema povezanih sa otpornošću na antibiotike.
Antibiotici se koriste i u poljoprivredi, uzgoju ribe i lečenju domaćih životinja, zbog čega izloženost istima u okruženju dovodi do još veće otpornosti bakterija.
Profesor Oto Kars sa Upsala univerziteta u Švedskoj i jedan od vodećih svetskih stručnjaka u ovoj oblasti piše u Lansetu: “Otpornost na antibiotike je složeno ekološko pitanje koje ne pogađa samo ljude, nego i poljoprivredu i okruženje. Moramo prestati da tražimo krivca među vlasnicima kompanija koji jesu doprineli ovom problemu i preduzimati konkretne političke akcije kako bismose borili s ovom pretnjom”.
Izvor: B92
Tweet
.jpg)
