Izvor: Blic, 24.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otplata duga smanjuje penzije?
Otplata duga smanjuje penzije?
BEOGRAD- Isplata penzija u Srbiji ove godine funkcionisala je relativno dobro, ali tokom sledeće godine kada Srbija počne servisirati svoj spoljni dug nastaće velike teškoće u finansiranju penzija, upozoreno je na juče održanom Okruglom stolu posvećenom reformi penzijskog sistema. Prema rečima ekonomiste Boška Mijatovića iz Centra za liberalno demokratske studije čak i ako se kod Pariskog i Londonskog kluba izborimo za povoljan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reprogram Srbija će ostati veoma zadužena, jer se teret otplate procenjuje na 30 milijardi dinara. Zbog toga će svi delovi javne potrošnje morati biti smanjeni, pa će i raspoloživa sredstva za penzije neminovno doživeti redukciju.
Stizanje na red vraćanja dugova prema rečima Zorana Popova iz Ekonomskog instituta nateraće državu da preuzme najgori reformski potez a to je redukcija javne potrošnje.
- Osim smanjenja izdataka za zdravstvo i školstvo država će morati da smanji i rashode za penzije koji su sada previsoki i iznose više od trećine javne potrošnje. Redukcija javne potrošnje je bolan, ali neminovan potez, koji po pravilu za posledicu ima pad vlade, rekao je Popov.
Zbog ovoga ali i već tradicionalnih slabosti sistema penzijskog osiguranja kod nas zaključeno je da je penzijski sistem neophodno reformisati, i to bar deo do kraja ove a ostatak tokom sledeće godine.
Iznoseći moguće pravce reformi Boško Mijatović je između ostalog naveo da je neophodno povećati starosnu granicu za odlazak u penziju. Starosnu granicu, prema njegovim rečima moguće je povećati ili odjednom za pet godina ili postepeno svake godine po recimo šest meseci. Sledeći pravci reformi, prema Mijatoviću su promena broja godina radnog staža koje ulaze u osnovicu za izračunavanje penzije, zatim izjednačavanje uslova za penzionisanje za žene i muškarce, omogućavanje onima koji su stekli pravo na penziju da nastave da rade ako žele i ako se poslodavci slože, zatim uvođenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja kao i preispitivanje minimalnih penzija koje se sada kreću od 40 do 80 odsto prosečne penzije.
Mirosinka Dinkić iz G17 Instituta iznela je podatak da se penzija kod nas u proseku koristi od 14 do 15 godina te bi podizanje starosne granice za recimo pet godina period korišćenja još i skratilo, što bi prema njenom mišljenju bilo vrlo nehumano prema penzionerima. Na opasnost koju sa sobom nosi naglo podizanje starosne granice upozorio je i Zoran Popov, rekavši da ni druge zemlje u tranziciji granicu nisu povećavale odjednom. R.Marković Reforma ili neredovna isplata
Odgovarajući na suštinsko pitanje koje se sada nalazi pred nadležnima za problematiku penzija, da li štedeti kroz reformu penzijskog sistema ili kroz zakašnjenja u isplatama Boško Mijatović je zaključio da je ipak bolje ići na reformu sistema nego ponovo dovesti penzionere u situaciju da im primanja stižu neredovno.
