Izvor: Politika, 17.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpisani živeo još 65 godina
Najdraža relikvija manastira Vujan jeste rezbareni krst, uzdarje bogoslova Gojka Stojčevića kome su lekari prorekli kraj života za tri meseca
Planina Vujan – U manastirskoj riznici kao svetinja se čuva mali drveni krst, izrezbaren na kraju Drugog svetskog rata rukom i britvom Gojka Stojčevića. To je najvrednija relikvija u planinskoj bogomolji na Vujnu gde je oboleli mladić prispeo s tužnim prorokovanjem lekara da mu, zbog odmakle tuberkuloze, preostaju još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo tri meseca života.
– To je bilo u jesen 1944. godine i bratija je prihvatila diplomiranog bogoslova za manastirskog đaka, čuvši za predskazanu sudbinu. Mnogo godina kasnije patrijarh Pavle, služeći hramovnu slavu ovde u Vujnu, ispričao nam je da su mu pluća bila toliko obolela da je mogao da bira samo da li će umreti kao bogoslov ili kao kaluđer. Zbog toga je rešio da se zamonaši – kaže za „Politiku” Jovan Nikitović (63), iguman manastira Vujan.
Jovan je na čelu ovog hrama već 32 godine i s ushićenjem obnavlja priču o isceljenju Gojka Stojčevića, kasnije patrijarha Pavla:
– On je znao da u manastirskoj crkvi postoje mošti vujanskog svetitelja isposnika, i danima je klečao i molio se nad njima. Njegova vera i ljubav prema Bogu bili su toliko veliki da se dogodilo čudo i Gojko je prezdravio. Milošću Božjom, zahvaljujući jakim molitvama, iscenjen je i nikad se više u veku nije razboleo, poživevši još 65 godina.
Završetak rata nije bio i kraj neprilika za manastirske žitelje.
– Kad su došle nove vlasti, starešina manastira Justin Stevanović morao je da se skloni, jer ga je pratio glas da je bio pristalica četnika, bratija se malo primirila dok oluja prođe, a Gojko početkom 1946. godine prešao u manastir Blagoveštenje, više Ovčar Banje. Tu se zakaluđerio i dobio monaško ime Pavle.
Odlazeći iz Vujna, gde je došao da se moli i broji poslednje dane, Stojčević je isceliteljskoj bogomolji priložio uzdarje.
– Bratiji je ostavio mali krst od lipovine, koji je izrezbario britvom. Na licu je raspeće Hristovo, na poleđini posveta: „Manastiru Vujnu, o isceljenju, priloži rab božji Gojko, 1946.” – čita iguman.
Portretisti patrijarha Pavla danas navode da se Gojko Stojčević razboleo avgusta 1944. godine u Banji Koviljači, radeći kao veroučitelj u domu za decu izbeglu iz Bosne. Znojav je ušao u Drinu kako bi izvadio dečaka koji je kročio malo dublje, a reka ga ponela.
G. Otašević
[objavljeno: 18/11/2009]
