Izvor: Politika, 13.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkupom do svojine
Izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama omogućićemo povoljan otkup 2.500 objekata koji su im dati na korišćenje, kaže Dragiša Dabetić, komesar republičkog Komesarijata
Povodom Predloga izmena i dopuna Zakona o izbeglicama, čuli su se predlozi da se ukine republički Komesarijat, da se preostalim izbeglicama ukine izbeglički status i da državljanstvo Srbije. Time bi i oni, ako već ne mogu da se vrate na svoja pradedovska ognjišta u bivšim jugoslovenskim republikama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao državljani Srbije delili sudbinu i socijalne probleme ostalih njenih građana.
U republičkom Komesarijatu smatraju da takav pristup nije dobar.
– To bi bilo guranje problema pod tepih – kaže za "Politiku" Dragiša Dabetić, komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije. – Ja bih voleo da zatvorim Komesarijat, ali, nažalost, mislim da ćemo se još dugo baviti problemima izbeglica i raseljenih lica. Dokle god postoji volja države Srbije i međunarodne zajednice da se pomogne prognanicima treba raditi na tome.
Radi bolje integracije izbeglica vlada je u aprilu usvojila izmene i dopune Zakona o izbeglicama kojima ovoj kategoriji dajemo određenu pozitivnu diskriminaciju, pre svega u stambenoj oblasti. Očekuje se da će Predlog izmena i dopuna ovog zakona biti usvojen na jesenjem zasedanju Skupštine Srbije.
Pilot projekti
Izmenama se ne dira u stečena prava izbeglica, ali se želi na zakonski način regulisati ono što već godinama postoji u praksi. Programi stambenog zbrinjavanja izbeglica traju već nekoliko godina, a bilo je i više pilot-projekata u toj oblasti.
– Sada ukupno imamo 2.500 objekata koji su dodeljeni izbeglicama na korišćenje, tako je zbrinuto oko 10.000 ljudi. Mi smo sada zakonskim izmenama rešili da im omogućimo da povoljnim otkupom postanu vlasnici tih objekata. Od novca koji bi država dobila na taj način mogli bismo da izgradimo još nekoliko hiljada stambenih jedinica i tako zbrinemo još deset hiljada ljudi – kaže Dabetić.
Šta znači povoljan otkup? Predviđeno je da beneficije prilikom otkupa budu od 50 do 70 odsto od vrednosti objekta. Za one koji ne mogu da otkupe stambenu jedinicu predviđeno je uvođenje zakupa koji će biti dvostruko povoljniji nego u drugim državnim objektima.
Dosta se govorilo i o kreditu Banke Saveta Evrope za razvoj od 20 miliona evra koji je namenjen takođe za rešavanje stambenih problema izbeglica. Bilo je određenih proceduralnih problema zbog razdruživanja SCG, ali ovih dana, napominje naš sagovornik, očekuje se nastavak pregovora i realizacija kredita za još hiljadu stambenih jedinica.
Za program otkupa seoskih imanja takođe je veliko interesovanje. Ove godine je 200 izbegličkih porodica rešilo na taj način pitanje krova nad glavom, a zainteresovanih je četiri puta više.
Najviše polemika u javnosti povodom izmena i dopuna Zakona o izbeglicama odnosi se upravo na ovaj deo stambenog zbrinjavanja, odnosno mogućnosti otkupa, jer se upozorava da bi moglo doći do zloupotreba. Međutim Dabetić kaže da sredstvima prikupljenim otkupom neće raspolagati ovo Komesarijat već Trezor Ministarstva finansija, tako da se novac ne može koristiti u druge svrhe. Vlada će određivati u koje će se programe ulagati ta sredstva, u projekat će biti uključeni najverovatnije Građevinska direkcija i Ministarstvo za kapitalne investicije, dok će uloga Komesarijata biti da utvrdi kriterijume ko može da konkuriše za ta sredstva.
Komesarijat je osnovan još 1992. godine, a danas se 98 odsto finansira iz budžeta. To je oko milijardu dinara godišnje, a najveći deo tog novca odlazi na pokrivanje hrane i smeštaja u kolektivnim centrima. To je samo manji deo novca koji Srbija daje za izbeglice, jer treba uračunati i oko osam miliona evra koji se izdvaja preko Fonda za zdravstvo, dosta novca se daje i preko besplatnog školovanja i za druge namene – kada se sve izračuna, trošak države se procenjuje na oko 30 miliona evra godišnje.
Za razliku od izbeglica koji nemaju status građana Srbije, prognani sa Kosmeta imaju status interno raseljenih lica i u pravima su, makar formalno, izjednačeni sa ostalim državljanima Srbije.
Kolektivni centri
Prema evidenciji Komesarijata, na teritoriji Srbije bez Kosmeta ima 208.000 interno raseljenih lica, a u Crnoj Gori još 18.000. Procenjuje se da je od 1999. godine iz južne pokrajine u svet otišlo još 50.000 ljudi. Tako stižemo do cifre od 280.000 ljudi koji su se iselili sa Kosmeta po dolasku međunarodne zajednice.
Što se tiče izbeglica (prognani iz Hrvatske i BiH) njih je sada 107.000 u Srbiji sa izbegličkim statusom, a oko 200.000 je u međuvremenu uzelo državljanstvo.
U Srbiji ima ukupno 109 kolektivnih centara, od čega je na Kosmetu njih 17 koje takođe pokriva Komesarijat za izbeglice. (Na Kosmetu ima između 16.000 i 20.000 ljudi koji su morali da se pomere unutar pokrajine.)
U kolektivnim centrima ima deset hiljada ljudi, 60 odsto je interno raseljenih lica, a 40 odsto izbeglica.
Dragiša Dabetić kao komesar Komesarijata predviđa da će se broj prognanika na našim prostorima smanjivati, nikako povećavati, bez obzira na još rovitu situaciju na Kosmetu. Čak i ako pregovori o statusu pokrajine ne budu išli u povoljnom pravcu, Dabetić smatra da neće doći do većih iseljavanja:
Ima raznih teorija, ali primer iz marta 2004. kada je došlo do velikog nasilja nad Srbima pokazuje da su najveća preseljenja bila unutar Kosmeta – oko četiri hiljade interno raseljenih unutar pokrajina, a svega još 256 lica došlo je u centralni deo Srbije. Naravno, zaključuje Dabetić, mnogo zavisi i od pregovora, ali u Komesarijatu su spremni za nepredviđene događaje, a ne očekuju veća pomeranja stanovništva, jer bi to bila "velika sramota i za međunarodnu zajednicu".
--------------------------------------------------------------------------
Problem sa Hrvatskom
SCG, BiH i Hrvatska potpisali su Sarajevsku deklaraciju u januaru 2005. godine uz posredovanje međunarodne zajednice. Međutim, ostala su još dva krupna pitanja – pitanje nosilaca stanarskih prava u Hrvatskoj i konvalidacija radnog staža.
– Mislim da će se i ovo drugo pitanje rešiti uz pomoć međunarodne zajednice, ali stanarsko pravo u Hrvatskoj je veliki problem i odnosi se na oko 30.000 izbeglih lica, što je sa članovima domaćinstava skoro 100.000 ljudi. Hrvatska je primenila zakon SFRJ iz 1991. godine koji propisuje da ko šest meseci nije u stanu gubi stanarsko pravo.
Bosna je prihvatila restituciju stanarskih prava, tako da je najveći broj ljudi došao do stanova, ali Hrvatska nije. Da bi se definitivno rešilo pitanje izbeglica u regionu treba i to pitanje rešiti, i ohrabrujuće je što nas međunarodna zajednica podržava u tome – ističe Dragiša Dabetić.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 13.07.2006.]
