Izvor: Politika, 06.Apr.2015, 12:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otkriven spomenik heroju Aprilskog rata kapetanu Beriću

Berić je, prema rečima poručnika fregate Dragana Spasojevića, život položio braneći čast i slobodu otadžbine sa reke i postupio po nepisanom pomorskom pravilu da kapetan tone sa svojim brodom. – Obeležen Dan sećanja na rušenje Narodne biblioteke Srbije

STARA PAZOVA – Poručnik bojnog broda Aleksandar Berić, koji je stradao u borbi protiv nemačke avijacije 12. aprila 1941. godine, dobio je danas spomenik u Belegišu kod Stare Pazove.

Bistu heroju Aprilskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rata 1941, koji je 1942. posthumno odlikovan Ordenom Karađorđeve zvezde s mačevima četvrtog stepena i 2002. Medaljom časti, otkrio je ministar odbrane Bratislav Gašić.

Berić je, prema rečima poručnika fregate Dragana Spasojevića, život položio braneći čast i slobodu otadžbine sa reke i postupio po nepisanom pomorskom pravilu da kapetan tone sa svojim brodom.

„Tim činom podelio je herojsku sudbinu broda i njegove junačke posade. Ne želeći da napusti brod, ostao je na komandom mostu do poslednjeg trenutka i zajedno sa njim otišao u nezaborav, u besmrtne vode slave i sećanja”, rekao je Spasojević.

Govoreći o kapetanu Beriću, Spasojević je istakao da je on i tokom vojničke karijere dobio brojna priznanja poput Zlatne medalje za revnosnu službu i Medalje za vojničke vrline.

Prema njegovim rečima, kapetan Berić je ponosito stajao i ostao na palubi svog broda do poslednjeg trenutka časno vršeći komandantsku dužnost.

„Braneći oficirsku čast i položenu zakletvu ispisao je zlatnim slovima najsvetlije stranice u istoriji Rečne flotile i Kraljevske mornarice”, naveo je Spasojević.

Kako je istakao, o golgoti ratnog broda „Drava” i herojstvu njegovog komandantna preživeli članovi posade svedočili su rečima: „Gledamo prema Dravi i na njoj stoji komandant Berić, a naša se zastava vijori. Odlučio je da skonča sa svojim prkosnim brodom! Poslednje što smo videli bio je komandant kako pozdravlja ratnu zastavu. Bio je veliki, plemenit, hrabar, strog, ali pošten čovek, komandant i ratnik”.

Otkrivanju biste na seoskom groblju u Belegišu prisustovali su predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, pripadnici Rečne flotile, 204. vazduhoplovne brigade, kao i predstavnici lokalne samouprave.

Bista koja je podignuta prilozima Rečne flotile i njihovih brojnih prijatelja, delo je akademskog vajara Đorđa Lazića Đapče iz Sremskih Karlovaca.

Berić je Pomorsku vojnu akademiju završio 1928. godine, a tokom Aprilskog rata bio je komandant monitora „Drava”, jednog od četiri broda tog tipa u mornarici Kraljevine Jugoslavije.

Tokom karijere je stekao vojne veštine obavljajući dužnosti u komandama Mornarice - Brodarskoj podoficirskoj školi, Minerskoj komandi, Pomorskom arsenalu, Pomorskoj obalskoj komandi, Mašinskoj školi, Pomorskoj odbrani Selce, Komandi podvodnog oružja i na Kraljevskim brodovima „Sokol”, „Uskok”, „Dalmacija”, „Torpiljar - 1”, „Četnik”, „Malinska” i „Drava”.

Kada su nacističke snage napale Jugoslaviju 6. aprila „Drava” se zatekla na položaju nedaleko od Bezdana, na granici sa Mađarskom, a zadatak mu je bio da obezbjeđuje granični sektor Dunava kod Bezdana.

Komandujući „Dravom” dva dana je vodio borbu s patrolnim čamcima, trupama na obali i avijacijom okupatorskih snaga.

Prilikom povlačenja vojske ka Novom Sadu, njegov brod je 12. aprila, oko sedam sati ujutru, napala nemačka avijacija kod sela Čelareva.

U borbi koja je trajala pola sata oboreno je 12 aviona, međutim brod oštećen bombama počeo je da tone.

Napad je preživelo oko desetak od 76 članova posade, dok je Berić potonuo zajedno s brodom, na 1287. kilometru Dunava, nedaleko od Čelareva.

Njegovo telo pronašli su seljaci kod sela Belegiša i sahranili na seoskom groblju.

------------------------------------

Obeležen Dan sećanja na rušenje Narodne biblioteke Srbije

 

Mesto nekadašnje zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Foto Tanjug 

BEOGRAD – Na današnji dan 1941. godine u prvim satima nacističkog bombardovanja na Kosančićevom vencu u potpunosti je izgorela Narodna biblioteke Srbije i na tom mestu se svake godine obeležava Dan sećanja na rušenje tog značajnog zdanja.

I ove godine centralnoj manifestaciji na tom mestu okupili su se predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora, gradski čelnici i građani.

Tom prilikom posetioci su ostavili po jednu knjigu kao simboličan povratak knjige na mesto gde je uništen deo srpske i svetske kulturne baštine, a krajem aprila biće poklonjene bibliotekama sa najsiromašnijim fondom u našoj zemlji.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac podsetio je na značaj okupljanja na tom mestu „na mestu zločina, na mestu na kom su gorele knjige”.

„Iskreno se nadam da ćemo jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, na ovom istom mestu ipak moći da okrenemo novi list, da presavijemo tabak i da napravimo važan društveni i kulturni zaokret tako što ćemo omogućiti da se knjiga, ne samo simbolički i povremeno, nego i faktički i trajno vrati na Kosančićev venac”, istakao je on.

Ministar je podsetio da je Beograd u ratovima rušen čak 38 puta, ali i da istorija koja je zapamtila isto toliko generacija ratnika, pamti i isto toliko graditelja. „Na nama je da se opredelimo da budemo upravo jedna takva generacija”, napomenuo je Tasovac.

V. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković je u poetsko filozofskom govoru rekao da istorija nije detektivska priča sa samo jednim rešenjem i imenom.

„I mada smo nikakvi detektivi nije loše kada pokatkad naletimo na otisak nečijeg prsta, koji nam ukaže na zločinca. Kriminolozi tvrde da nema dva ista otiska prsta. Lica možete naći pljunuta, ali šare na jagodicama nikako”, dodao je on.

Blašković je istakao da bi zato svi, kao nepismeni, morali da se potpisujemo palcem jer bi se možda u tom slučaju, istorija teže falsifikovala, znači ponavljala. „Baš me interesuje ko je kriv?”, zapitao se on.

Književnik i izdavač Vladislav Bajac napomenuo je da je za njega knjiga ovozemaljsko čudo.

„Imam potrebu tako nešto da kažem čak i u ovakvoj prilici, u kojoj još jednom obeležavamo besramno uništenje stotina hiljada rukopisa, knjiga, pisama, geografskih karata i arhivske građe čuvanih pod krovom najvažnije kulturne građevine i ustanove jednog naroda”, dodao je on.

Bajac ocenjuje da su knjige ne samo trajnije već i mudrije od svojih autora. „One znaju da njihovo okupljanje na jednom mestu čini u tom zajedništvu svaku ponaosob vrednijom”, istakao je on i dodao da one sve zajedno čine savest jednog naroda, njegovu prošlost, kao i budućnost.

„Knjiga je večna u ma kom obliku. Zar dokaz njenom trajanju nismo svi mi ovde?”, zaključio je on.

Ovaj Dan sećanja na stradanje Narodne biblioteke Srbije je spomen stradanja jednog naroda, njegove kulture, ali i poziv sugrađanima na sećanje i odgovornost.

Tanjug

objavljeno: 06.04.2015

Nastavak na Politika...