Izvor: Glas javnosti, 12.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otimačina za pare dijaspore
BEOGRAD - Kompanije koje se bave brzim transferom novca iz inostranstva u Srbiju počele su pravi rat preko Komisije za zaštitu konkurencije u pokušaju da svaka sebi obezbedi što veći deo ovog veoma isplativog tržišta. Razlog tome je činjenica da gastarbajteri sve više koriste elektronski transfer kako bi dostavili devize rođacima u domovini, ali zasada to mogu da učine skoro isključivo preko kompanije „Vestern junion“, koja ima ekskluzivne ugovore sa 24 domaće banke, čime sprečava >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << širenje konkurencije.
Pod sumnjom
Komisija za zaštitu konkurencije je u svom zaključku o pokretanju postupka navela da je utvrđeno da ugovori „Vestern juniona“ zabranjuju bankama da posluju sa konkurentskim operatorima za vreme trajanja ugovora i po isteku ugovora u roku od tri do 18 meseci, pod pretnjom kaznenih penala. Zbog toga je u zaključku koji je potpisala predsednica Komisije Dijana Marković-Bajalović navedeno da postoji osnovana sumnja da primena mreže ovih ugovora kojima se bitno sprečava, ograničava ili narušava konkurencija na tržištu usluga elektronskog transfera novca predstavlja povredu zakona.
Ruše ekskluzivnost
To je potaklo firme „Manigrem“ i „Ria mani transfer“ da pred Antimonopolskom komisijom pokušaju da izdejstvuju rušenje odredbi o ekskluzivnosti, što bi im otvorilo vrata većine banaka. U „Manigremu“ ponašanje „Vestern juniona“ nazivaju monopolističkim, dodajući da prema zakonu brzi transfer novca ne mogu da sprovode drugačije nego samo preko banaka. Na osnovu zahteva Komercijalne banke, sa kojom je „Manigrem“ pregovarao, Antimonopolska komisija je nedavno pokrenula postupak u kojem će utvrditi da li su sporne odredbe ugovora sa „Vestern junionom“ nezakonite.
- Komisija nam je javila da je proces u toku i mi očekujemo da će trajati tri do šest meseci. Kontaktirali smo sa velikim brojem banaka, ali smo redovno odbijani zbog ekskluzivnih ugovora koje imaju sa konkurencijom. Sa dosta banaka smo u potpunosti završili tehnički deo posla, kao u slučaju Komercijalne ili Privredne banke Beograd i sad čekamo rešenje Komisije. Postoji veliko interesovanje za ulazak novih igrača na tržište brzog transfera novca, koji će građanima doneti niže troškove provizije - kaže Sreten Nikolić, direktor „Jasa lajna“, firme-agenta „Manigrema“, dodajući da „na primer Komercijalna banka nema ništa protiv toga da paralelno rade i tri operatora brzog transfera“.
Slične stavove iznosi i Dušan Marčeta, direktor „Europlaneta“ koji zastupa firmu „Ria mani transfers“, dodajući da je i pored odbijanja u većini banaka sa kojima je kontaktirao naišao na pozitivan prijem i interesovanje.
- Mi već godinu dana bez uspeha pokušavamo da uđemo na ovo tržište, zbog čega smo se obratili Komisiji. Pošto smo onemogućeni da se bavimo brzim elektronskim transferom, ponudili smo uslugu prenošenja novca preko „dina“ kartice, ali je to daleko manje tržište - objašnjava Marčeta.
S druge strane, iz „Eki transfersa“, agenta „Vestern juniona“ za Srbiju, saopštili su da u potpunosti sarađuju sa Komisijom, koja tek treba da istraži stvarno stanje na tržištu, i da su joj predočili činjenicu da „na tržištu prijema i slanja novca u Srbiji danas vlada veoma takmičarski duh“.
Došli kada drugi nisu hteli
- Postoji jako prisustvo banaka koje nude sopstvene načine prenosa novca, elektronsko slanje naloga, prenos novca preko kreditne kartice, „Manigrem“ i specijalne male kompanije za prenos, kao što su firme koje nude uslugu transfera dijaspori u Australiji. Novi učesnici mogu da nude svoje usluge u Srbiji. Posebno je „Manigrem“ ušao na ovo tržište 2008. godine sa dve banke koje su prethodno sarađivale sa „Vestern junionom“ - saopštili su u „Eki transfersu“, aludirajući na Agrobanku i Folksbanku, koje trenutno posluju sa „Manigremom“.
„Vestern junion“ podseća da je u Srbiju došao još 2001. godine, kada drugi nisu hteli, i da je kompanija uložila značajna sredstva u obuku kadrova i afirmisanje elektronskog transfera, što, kako kažu, odgovara konkurenciji, koja sada ne mora da vrši takva ulaganja.
...novac treba iskljucivo slati preko rodjaka, prijatelje, itd... KES, bez banaka i ostalih "posrednika"
... na isti nacin ga treba iznositi iz zemlje. sto drzava manje zna, manje ce patiti.
Inace, da je ta ista drzava manje gramziva i da ne toliko cesto poseze za tudjim novcem, ovakav nacin prebacivanja para bi bio najidealniji.
U Srbiji ne treba verovati ni drzavi ni bankama! Cuvajte svoj novac, pa makar u slamarici!
.jpg)
