Izvor: Politika, 10.Jul.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osveta – HAK MARRJA
Dan posle paljenja spomenika ubijenoj deci i žrtvama Goraždevca, pucanja na automobil koji se potom iznutra zapalio, ranjavanja psa na izlazu iz sela, preko puta džinovskih hrastova ispod kojih je sahranjen, ubijeni dečak sa Bistrice, Ivan Jovović, otkriven je grafit na albanskom jeziku HAK MARRJA.
Činovnik Ujedinjenih nacija, Albanac koji se dovezao belim džipom, kaže da HAK MARRJA znači, jednostavno, osveta, i to je sve što je mogao da kaže. Mogao je još i da u svoj mali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << notes zapisuje šta se dogodilo i da primeti paljevinu i garež na licu starice Milice Bukumirić, stradale 1999. od minobacačkih napada Oslobodilačke vojske Kosova ili, odmah ispod nje, mrlje na belom okviru fotografije devetnaestogodišnjeg Jugoslava Bogićevića.
„Da li je ovo nastalo sada?”, pita njegova koleginica iz UN misije i pokazuje prstom na oštećenje od metka po sredini spomenika nastalo u januaru 2013, kada je na ovu spomen-ploču ispaljen rafal.
Prošlo je dvanaest godina od kada je njen bivši šef Hari Holkeri, prvi čovek jedne od najvećih UN misija ikada, obećao kako će prevrnuti svaki kamen kako bi se pronašle ubice dece sa Bistrice. Niko ništa nije otkrio, a službenica ove sada minorne misije svojim roze smart telefonom fotografiše oskrnavljeni spomenik.
Igrom slučaja, a ne zbog ovih napada, u Goraždevac je stigao komandant Kfora na Kosovu italijanski general, Frančesko Filjuolo. Zbog njega leti helikopter oko sela, a njegovi zemljaci vojnici i pratnja, zategnuti i ulickani, „čekaju događaj”. Iznose iz vozila dva džaka cementa i unose ih u kućicu koja služi kao lokalna mesna kancelarija. Elem, komandant Kfora je došao da obeleži početak saniranja jednog dela korita reke Bistrice, pa su, pošto je padala kiša, odlučili da „događaj” presele ovde, a džakovi cementa služe kao scenografija, uključujući pano Kfora, sa zastavama zemalja čiji su vojnici u ovom delu Metohije. Pošto je izneo podatke o projektu, poruke o miru i zajedništvu, komandant je, iako u velikoj žurbi, kratko komentarisao pucanje i skrnavljenje spomenika:
„Mi pratimo redovno situaciju, ali rekao bih da su neki od događaja, ako ne i većina, u vezi sa ekonomskom krizom i odnose se na normalni kriminal. Za događaj koji se desio istraga je u toku i ne mogu da vam kažem ništa više od ovoga što sam rekao.”
S komandantom Filjuolom na „događaj” je stigao i gradonačelnik Peći Gazmend Muhadžeri i njega je tu, pored dva džaka cementa, u lokalnoj kancelariji, koja je zapravo ispostava albanske Opštine Peć dočekao Slobodan Petrović, jedini Srbin zaposlen u toj Opštini. Zahvalio je komandantu i rekao da bez Italijana ne bi opstali, da su obezbedili dve hiljade pratnji iz Goraždevca, da su štitili selo, da su zapošljavali ljude... Zahvalio je i gradonačelniku jer je uložio novac u školsko igralište i jer će još ulagati...
Novinare nije zanimao ni „događaj” ni ulaganje, pitali su ga za napade, a gradonačelnik Muhadžeri je odgovorio: „Već šest meseci nije se dogodio nijedan incident u opštini Peć, nadam se da će se ovo rasvetliti, jer sam juče imao sastanak sa policijom u Peći i oni sada rade na ovome i nadam se da ovako nešto više neće dogoditi ubuduće. Mislim, da bi trebalo da se postave bezbednosne kamere u selo Goraždevac, one bi mogle da doprinesu da se ovakvi nemili događaji ne dešavaju. Videćemo kako će policija objasniti ovaj slučaj, ja osuđujem ovakve slučajeve.”
Onda su vojnici, komandant Kfora, gradonačelnik Peći, domaćin Petrović i novinari krenuli u kratku šetnju goraždevačkim getom. Na sredini trga, kao na kakvom ostrvu, njegov natkriveni deo imitira letnju baštu. Meštani piju svoje jutarnje kafe i nemo gledaju „događaj”. Jaz i zidovi između njih i gostiju su preduboki, dublji od reke na kojoj su pobijena deca. Taj jaz je dubok koliko i tajna ko je pobio njihovu decu, ko je pucao prekjuče, ko je spaljivao spomenik.
„Rekao sam deci, onog dana kad sam čuo: ’Do deset možete da izađete, posle toga kući!’ Ne smem da rizikujem, četvoro dece imam, šta da radim”, kaže Dušan Vukanić, iako nije jasno gde, sem na ovom trgu, njegova deca mogu da izađu.
Na kraju će se verovatno odumiranje ovog sela nastaviti, međusobne svađe umnožavati, a depresija oduzimati svaku nadu sve dok ne bude odgovora na pitanje: Ko se sveti ovim ljudima lišenim elementarnih prava, ljudima fatalno ograničene slobode, ljudima, od kojih su mnogi, izgubili sve.
