Izvor: Danas, 18.Jan.2015, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osvanuo
Tek što je izdavačka kuća Arhipelag saopštila da će se roman Lasla Blaškovića „Madonin nakit“, koji je inače izabran i među deset najboljih srpskih romana napisanih posle pada Berlinskog zida, ove godine pojaviti na engleskom jeziku, i samo nekoliko sedmica pošto mu je izašao i najnoviji roman „Razbrajalica“ u zajedničkom izdanju istog izdavača i Zavoda za kulturu Vojvodine, stižu vesti i o tome da je Vlada Srbije imenovala pisca Lasla Blaškovića za v. d. upravnika Narodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << biblioteke Srbije, do otvaranja konkursa i izbora novog upravnika ove institucije.
Laslo Blašković (Novi Sad, 1966), pesnik, romansijer, pripovedač i esejista, autor je sedam romana, isto toliko zbirki pesama, knjige eseja „Kraj citata“ i knjige priča „Priča o malaksalosti“. Većina njegovih dela je prevedena na više svetskih jezika (engleski, francuski, nemački, poljski, rumunski, slovački, slovenački i dr).
Ono što je jednom napisao da je „Novi Sad kao živo blato - ukleti grad koji neće da vidi svoju decu i ne obraća puno pažnje na ono što se u njemu dešava“, Blaškoviću se obistinilo kasnije u njegovoj karijeri. Bio je glavni urednik časopisa „Polja“ sve do oktobra 2007, kada ga tadašnji direktor Kulturnog centra Novog Sada Miodrag Kajtez, kadar Maje Gojković, njegov kum i kolega, smenjuje sa tog mesta. Suštinski povod za to je bio što je Blašković objavio roman pisan u formi dnevničkih beležaka „Turnir grbavaca“, u kojem je po imenu i prezimenu spominjao stvarne novosadske ličnosti, a između ostalih, i Kajteza. Međutim, kada su 2008. demokrate preuzele vlast u Novom Sadu, upravo je Blašković postao novi direktor KCNS. Za četiri godine mandata uspeo je da rekonstruiše zgradu Kulturnog centra, a programski, između ostalog, u okviru izdavačke delatnosti, objavio je i „Bernardijevu sobu“ Slobodana Tišme, koja je te godine dobila NIN-ovu nagradu.
U oktobru 2012, nakon prekomponovanja gradskih vlasti, Upravni odbor KCNS je predložio Skupštini grada razrešenje Blaškovića, iako je tog proleća reizabran na funkciju na konkursu, a ne po političkoj liniji. Razlog im je bio „isticanje zvanične table sa nazivom Kulturnog centra Novog Sada na prostorije te institucije na latiničnom pismu“. Svima je bilo jasno da se radi o političkoj smeni. U međuvremenu osnovana politička partija Treća Srbija, koja je dovela do ove smene, dočekala je, kao svojevremeno Kajtez, da Blašković „osvane“ na čelu i te kako važne institucije kulture.
