Izvor: Blic, 29.Maj.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostaju u Beogradu zbog posla
Beograd - Odlazak na studije u Beogradu za svakog drugog studenta nije samo mogućnost za dodatno školovanje, već i prilika da zauvek pobegnu iz mesta u kom su do tada živeli. Istraživanje koje je sproveo „Blic“, pokazuje da je 53,6 odsto akademaca fakultet upisalo s namerom da se ne vrate u mesto rođenja, a nakon četiri godine provedene u prestonici samo 10 odsto mladića i devojaka je spremno da se vrati u zavičaj.
U mini-istraživanju „Blica" sprovedenom na Ekonomskom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pravnom, Mašinskom i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, učestvovalo je 157 studenata iz unutrašnjosti. Na pitanje da li su na studije u Beograd došli sa namerom da se ne vrate kući, čak 53,6 odsto je odgovorilo potvrdno, dok je 15 odsto istaklo da o tome, u trenutku upisa, nije razmišljalo.
- Još u četvrtoj godini srednje škole sam imala cilj da dođem u Beograd. Zbog toga sam prijemni ispit spremala šest meseci, jer mi je bilo jako važno da upišem fakultet i uđem na budžet kako bih mogla da koristim i dom i menzu. Moji ne bi imali para da mi plaćaju školovanje, a ja sam znala da me u Gornjem Milanovcu ne čeka svetla budućnost. Iskreno, volela bih da se vratim, ali nema uslova za to. Svaki put kad odem kod mojih, rastužim se kad vidim koliko su ljudi sve siromašniji - kaže Mirjana Jakšić, studentkinja četvrte godine Ekonomskog fakulteta.
I ovako poražavajući podaci dodatno se pogoršavaju. Posle nekoliko godina provedenih u prestonici, a nakon završetka studija, svega deset odsto mladića i devojaka voljno je da se vrati kući.
Ono što dodatno brine jeste odgovor svakog trećeg akademca da će pokušati na sve načine da ode iz zemlje. Glavni razlog ovakvog stanja jeste nedostatak posla, smatra čak 95 odsto mladih.
- Ovakav trend postoji godinama. Činjenica je da u Beogradu ljudi lakše i brže dolaze do posla i da nezaposleni na birou u prestonici kraće čekaju na zaposlenje od onih u Srbiji. Dobijeni podaci ne čude kada se ima u vidu da je Beograd prestonica, da ima razvijenu infrastrukturu i industrijsku zonu u Obrenovcu, Lazarevcu i, recimo, Pančevu. Ako pogledate oglase, mnogo toga će vam biti jasno - objašnjava Tanja Bjelobrk, savetnica u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Tako su, na primer, pre dva dana na sajtu Infostuda bila čak 303 oglasa za zapošljavanje u Beogradu, dok je u Nišu svega 21 firma imala potrebu za angažovanjem nove radne snage.
Poslodavci smatraju da je krajnje vreme da se nadležni pozabave ovim problemom i da poput zemalja iz Evropske unije osmisle programe za povratak.
- Ekonomska politika nije dobra jer se jača samo Beograd. U unutrašnjosti Srbije samim tim ostaje jako mali broj obrazovanih i sposobnih ljudi da nešto promene i pokrene. Potrebno je da država ponudi niz olakšica mladima koji su voljni da se vrate u nerazvijene delove i tu pokrenu svoj biznis. Tako nešto su uradili Španija i Češka, pošto su se suočili sa prenaseljenošću u glavnim gradovima. Treba podržati sve koji žele da se okrenu primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i naći načina da se dijaspora motiviše da uloži novac u proizvodnju - smatra Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
Da je mogućnost boljeg života dominantno u odluci da se napusti dotadašnje mesto življenja, pokazalo je „Blicovo" istraživanje, jer je 68,3 odsto studenta pokazalo spremnost da se presele u bilo koji grad u Srbiji, ako bi tamo dobili perspektivan posao i dobru platu. Iskustva pojedinih kompanija koje dobro posluju poput „Tigra" u Pirotu, „Merime" u Kruševcu, „Namenske" u Valjevu, pokazuje da nemaju problema da dovedu stručnjake kada ponude dobre zarade.
Razviti druge gradove
- Većina gradova u Srbiji nema dovoljno razvijeno tržište rada koje bi mladim ljudima omogućilo zaposlenje u struci, a čak i da mogu, u Beogradu, po pravilu imaju bolju platu. Na izvestan način, Beograd je u odnosu na druge gradove u Srbiji ono što u odnosu na Beograd predstavljaju razvijeni evropski gradovi. S druge strane, Beograd ima i simboličko značenje jer u okvirima Srbije daje mladima osećaj da pripadaju razvijenom svetu. Neophodno je početi proces reindustrijalizacije gradova u Srbiji kako bi se mogle razvijati ne samo mogućnosti zapošljavanja već i specifičnosti kvaliteta života u manjim gradovima, koje bi, u povoljnijim okolnostima, bile svakako privlačne za dobar deo mladih. To ne znači da mladi ne bi menjali mesto rada u odnosu na mesto u kojem su odrasli, ali bi smanjilo privlačnost isključivo najvećih gradova, a posebno Beograda - kaže za „Blic" Mina Petrović, profesor Filozofskog fakulteta.
Brojke
53,6 odsto studenata upisalo fakultet sa namerom da se ne vrate u unutrašnjost
31,4 odsto imalo je nameru da se vrati kući nakon studija
15 odsto nije razmišljalo o tome u trenutku upisa
61,6 odsto studenata namerava da posle studija ostane u Beogradu
28,3 odsto namerava da ode u inostranstvo
10 odsto namerava da se vrati u mesto u kom su odrasli
