Izvor: Blic, 10.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osobe od 50 godina, a bez posla niko neće
Pre pet godina, posle 25 godina rada u administraciji, Slavica je ostala bez posla. Imala je tada 50 godina. Uslova za penziju nema. Posla takođe. Lista nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje prepuna je onih koji imaju 50 i više godina. Krajem jula na tom spisku bila su 184.553 imena.
Slavica kaže da ni sada, pet godina po gubitku radnog mesta, ne prestaje da traži posao, ali polako počinje da gubi nadu. - Nekoliko meseci radila sam u privatnoj firmi kod jednog rođaka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Naravno neprijavljeno, ali i taj posao je propao. posle toga, više i ne znam na koja sam sve vrata zakucala. Po buticima, kioscima, trgovinama. Svuda sam dobijala isti odgovor: „Nama treba neko mlađi"- priča ona i dodaje da joj je veoma teško da se pomiri s tim da živi od muževljeve plate.
- Dok sam radila, dobro sam zarađivala, lepo se oblačila, išla na letovanja. Sada kupujem samo ono što moram. Za decu mora da bude, a meni - šta ostane. Zaboravila sam kako more i izgleda - priča ona sa setom i čeka da za tri, četiri godine ispuni starosni uslov za penziju i konačno opet dobije svoje pare.
Stariji radnici koji ostaju bez posla, a pogotovu žene, najveće su žrtve tranzicije, ocenjuje za „Blic" Srbijanka Rafailović, potpredsednik Saveza sindikata Srbije.
- Oni se u tim godinama teško mogu prekvalifikovati i prilagoditi sadašnjem vremenu. Njih je vreme na neki način pregazilo. Pripremali su se za neko drugo vreme i u njemu proveli decenije rada, a sada se traže neka nova znanja i na snazi su druga pravila. Bez znanja engleskog jezika i poznavanja rada na računaru sada je teško pronaći posao - navodi Rafailovićeva.
Muškarcima je lakše, smatra naša sagovornica, jer uvek mogu bar nešto da fizikališu, dok žene nemaju mnogo izbora. Zato većina njih, po gubitku posla, ne mogavši da nađe novo zaposlenje, izlaz nalazi u crnom tržištu, u švercu. Ljudi u tim godinama uglavnom još imaju decu na školovanju, što dodatno otežava njihovu situaciju i stvara prave porodične drame.
„Kluz Kozara" nekada je zapošljavala 1.600 ljudi. Sada ih je ostalo samo 230. Dušan Radović, predsednik sindikata u ovoj fabrici, kaže da je među onima koji su otišli dosta starijih od 50 godina. Na pitanje od čega sada žive i kakve su im šanse da nađu novi posao kaže: Troškare otpremnine koje su dobili. Ostali uglavnom švercuju, petljaju po pijacama. Neki su uspeli da se zaposle kod privatnika, ali uglavnom neprijavljeno i za male pare. U suštini, svi su očajni.
- Najveći broj nezaposlenih starijih od 50 godina na evidenciji beogradske filijale NSZ čine oni koji su u firmama proglašeni viškom. Oni imaju radno iskustvo, ali su demoralisani, nemaju motiva za rad, zdravstveno stanje im je često pogoršano - kaže Branislava Poznanović, stručni saradnik u beogradskoj filijali.
Sindikat, navodi Srbijanka Rafailović, radnicima može pomoći dok su još u radnom odnosu, da ako moraju ostati bez posla odu uz što povoljniji socijalni program. Kasnije se, kaže, uloga sindikata gubi, a brigu o njima, smatra ona, trebalo bi da preuzme država. Država je sa svoje strane poslodavce koji zaposle radnike starije od 50 godina oslobodila plaćanja poreza na zarade i doprinosa za socijalno osiguranje koji idu na njihov teret u periodu od dve godine. Ova olakšica pomogla je da se u prethodnih godinu dana zaposli oko 3.900 nezaposlenih starijih od 45 godina. U situaciji u kojoj se mi nalazimo, svako zaposlenje treba pozdraviti, međutim ako bi se nastavilo ovim tempom, da bi se zaposlili svi sa spiska na početku teksta trebalo bi skoro pola veka.
Obuka i subvencije
Osim olakšica za poslodavce, država preko Nacionalne službe za zapošljavanje za ove ljude organizuje obuke za aktivno traženje posla, zatim treninge samoefikasnosti koji bi trebalo da podignu njihovu motivaciju za rad. Subvencijama za samozapošljavanje, konkurs je trenutno u toku, novčano se pomaže onima koji su spremni da se otisnu u sopstveni biznis.
