Izvor: Politika, 13.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnuj zadužbinu i školuj svoje dete
Dobročinstvo u privatne svrhe, predviđeno nacrtom novog Zakona o zadužbinama i fondacijama, kritikuju Asocijacija zadužbina, fondovi i fondacije Srbije
Zadužbinama ostavljenim „otečestvu”, zbog kojih su njihovi osnivači proglašavani narodnim dobrotvorima, mogao bi se pridružiti i jedan novi oblik dobročinstva – privatne zadužbine, koje se osnivaju za pomoć jednom licu ili određenoj grupi ljudi.
Prema nacrtu novog Zakona o zadužbinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i fondacijama, roditelji bi, na primer, mogli da osnuju zadužbinu da bi školovali svoje talentovano dete ili novčano obezbedili potomke, ili bi preduzeća mogla učiniti isto kako bi se prihodima od takve imovine pomagali, na primer, njegovi penzionisani radnici. Nacrt Zakona prošao je javne rasprave i trenutno se nalazi u proceduri u Ministarstvu kulture, gde kažu da bi uskoro trebalo da se zna kada će biti poslat Skupštini na usvajanje.
Dobročinstvo u privatne svrhe oštro su kritikovale Asocijacija zadužbina, fondovi i fondacije Srbije. Prof. dr Kosta Andrejević, predsednik Upravnog odbora Asocijacije i predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Andrejević”, ocenio je nacrt zakona kao antizadužbinarski.
– Kada su određeni prihodi namenjeni jednom čoveku i kada se dobročinstvo čini za samo jednu, određenu grupu ljudi, to nije zadužbina, već način da se ne plaća porez. Zadužbina se pravi trajno, a cilj joj je uvek da bude na opštu korist društva, a ne pojedinaca – kaže prof. dr Andrejević.
Novina je i da se umesto fondova i fondacija, novim zakonom ostavljaju samo fondovi, koji se, za razliku od prethodnih propisa, mogu osnivati i bez ikakvih novčanih sredstava.
– Zadužbina znači imovina, bez toga nema dobročinstva koje se ostvaruje kroz zadužbinarstvo. Fondovi isto tako moraju da imaju sredstva. Danas, međutim, registrovano je njih više stotina u Srbiji, ali u većini nema nikoga, zato što je bila ideja da naprave fond, daju nešto malo sredstava koliko je bila zakonska obaveza da bi se registrovali i očekuju da kao fond privlače pare, a najčešće i žive od toga. To je jedna investicija i nema veze sa dobročinstvom. Te fondacije konkurišu kod ministarstava za razne projekte, pa kada ta sredstva dobiju, navodno kroz projekat rade za dobrobit društva. Umesto da kao fondovi pomažu, oni u stvari, obavljaju zadatke instituta. A mi u Srbiji imamo pedesetak takvih naučnih ustanova i niko od njih ne može da živi jer nemaju para da rade – ističe Andrejević.
Privatne zadužbine takođe imaju opštekorisne ciljeve, kao i one javne, a razlika je samo u tome ko su korisnici, objašnjava prof. dr Vladimir Vodinelić, član radne grupe za izradu Nacrta zakona o zadužbinama.
– Privatne zadužbine nisu oslobođene poreza, za razliku od javnih, a rad i korišćenje novčanih sredstava i jedne i druge mora biti transparentan. Zadužbine koje osnivaju privatna lica već dugo postoje u Evropi. U Austriji je, na primer, od kada je ova mogućnost uvedena, za prvih osam godina osnovano 2.600 takvih zadužbina, u Lihtenštajnu od njih oko 50.000, 90 odsto su privatne, a veliki broj njih, najčešće porodičnih, postoji i u Nemačkoj. Iskustva iz tih zemalja pokazuju, takođe, da privatne zadužbine nisu uticale na smanjenje broja javnih – kaže prof. dr Vodinelić.
Osnivanje fondova bez ikakvih sredstava, trebalo bi da doprinese da i siromašniji i bogatiji građani, odnosno oni koji imaju dobru ideju ili osmisle način da ostvare neki opštekorisni cilj, mogu dobiti sredstva za to, obrazlaže prof. dr Vodinelić.
– Opšti interesi takođe su definisani Zakonom, i u njih spadaju, između ostalog, i predstavljanje i zaštita ljudskih i prava manjina, humanitarni ciljevi, promovisanje razumevanja među ljudima i nacijama, briga o mladima, osobama sa invaliditetom, pomoć starima – kaže prof. dr Vodinelić.
Kao delatnosti od javnog interesa navedeni su i evropske integracije i međunarodno razumevanje.
J. Beoković
-----------------------------------------------------
Briga o deci bez roditeljskog staranja
Prema procenama, u Srbiji ima više od 100 zadužbina, oko 70 fondacija i više stotina fondova. Jedna od većih dobrotvornih ustanova ovog tipa je i Fondacija solidarnosti Srbije u čijem je sastavu šest zadužbina i osam fondova. Osnovana 1967. godine, Fondacija brine o deci bez roditeljskog staranja, pomažući izgradnju domova za njih i obezbeđujući im stipendije, pomaže stanovništvu u otklanjanju posledica elementarnih nepogoda, pomaže gradnju objekata za stare i bolesne. Iako ističe da je Fondacija u poslednje dve godine povećala broj aktivnosti, direktor Fondacije Vladimir Ilić naglašava da još vode oko 20 sudskih sporova u nekoliko gradova Srbije protiv lica koja su se nesavesno ponašala prema zadužbinskoj imovini.
[objavljeno: 14/12/2009]
