Izvor: B92, 13.Okt.2011, 00:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osnovci uče da su žene glupače
Beograd -- Osnovci od petog do osmog razreda, koji srpski jezik uče iz udžbenika "Gramatolomija", žene s punim pravom mogu da nazovu - glupačama, piše "Pres".
Tako bar stoji u ovoj knjizi čiji je izdavač "Teatar za" iz Beograda, a koja je odobrena od strane Ministarstva prosvete.
U "Gramatolomiji", na strani 74, u lekciji o građenju reči, doslovce su navedeni primeri glup-ača, lozov-ača i krast-ača, uz objašnjenje da se radi o ženskoj osobi, vrsti rakije i vrsti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << žabe.
Kao autor udžbenika navedena je Dušanka Vujović, inače profesorka na Novosadskom univerzitetu.
U „Teatru za" su tvrdili da je reč o starom izdanju udžbenika, koje se više ne koristi.
Međutim, u knjižari u centru Beograda bez problema se može kupiti „Gramatolomija", izdata 2010. godine, sa pomenutim primerima na 74. strani.
Takođe, u „Teatru za" su nam rekli da direktor Novica Pavličić nije tu i zamolili da ostavimo broj telefona kako bi se javio, ali to nije učinio.
Mada se u knjizi navodi da je dobila pozitivnu ocenu Ministarstva prosvete 2007. godine da se može koristiti kao pomoćno sredstvo u nastavi srpskog jezika, na sajtu ministarstva „Gramatolomija" nije navedena na spisku udžbenika.
Pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Jadranka Milošević kaže da je komisija koja odobrava udžbenike promenjena od 2007. godine do danas.
"Kao profesor srpskog jezika mogu da kažem da sufiksi u „Gramatolomiji" nisu adekvatno upotrebljeni i da tumačenja reči nisu ispravna. O tome je trebalo da vodi računa recenzentska komisija i njenim članovima bi trebalo postaviti pitanje da li smatraju da je u redu navoditi ovakve primere u pomoćnim udžbenicima za decu. Mislim da se niko neće složiti da su adekvatni" , ističe Miloševićeva.
Školski psiholog Branka Tišma navodi da sadržaji koji se daju u udžbenicima moraju biti primereni.
"Moraju da odgovaraju uzrastu dece, estetskim, moralnim i socijalnim vrednostima koje želimo da razvijamo u društvu. Srpski jezik je toliko bogat da su se mogli naći i adekvatniji primeri. Škola bi trebalo da bude sredina u kojoj se poštuju rodovi, a ni lozovača nije dobar primer. Institut za psihologiju je sproveo istraživanje i dao preporuke koje kriterijume treba da zadovolji dobar udžbenik, a jedan od njih je da mora da zadovolji estetske, etičke i društvene vrednosti. Ovi primeri svakako ne odgovaraju sadržajima koje želimo da negujemo. Zamislite samo profesora koji ove primere navodi na času, izazvao bi buru smeha" , navodi Tišma.
