Izvor: Politika, 27.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oslikavanje Hrama Svetog Save
Da bi se 15 000 kvadratnih metara mozaika završilo za osam godina potrebno je da oko devedeset radnika radi barem 300 dana u godini
Posao na izradi 15.000 metara kvadratnih mozaičkog živopisa pod svodovima Hrama Svetog Save na Vračaru, najveće aktivne pravoslavne crkve na svetu, trebalo bi da počne ove godine. Preostala, ali i najdelikatnija faza radova zahteva najmanje osam godina od momenta kad počne oslikavanje, uz redovan priliv novca. Da bi se to ostvarilo neophodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je da majstori za živopis, njih oko 90, rade "barem 300 dana u godini", a dnevno "pokriju" mozaikom desetak kvadrata. Mozaik je jedina primerena tehnika za velike zavetne hramove.
Uređenje unutrašnjosti hrama odvijaće se prema idejnom projektu profesora arhitekte Aleksandra Deroka.
– To je čovek koga ne smemo nikako da zaboravimo, genijalnog uma i još veštije ruke, koji nam je ostavio sve crteže za reljefne obloge u kamenu za hram i za uređenje enterijera. Imamo i glavnog arhitektu enterijera, verovatno jednog od retkih, a možda čak i jedinog koji može da prati ideju profesora Deroka. To je Dragomir Acović, koji je arhitekta i istoričar umetnosti, što je posebno važno, koji poznaje i heraldiku – kaže protoneimar hrama profesor dr Vojislav Milovanović.
Radovi u kamenu će, najverovatnije, biti završeni do kraja 2007. godine. To je izuzetno složen posao – vajarsko-klesarski i montaža – majstorski posao, koji ide mnogo lakše kada se sve to već proizvede. Za kamene reljefe koji se još montiraju urađeni su projekti i trodimenzionalni modeli na osnovu kojih su prebacivanjem u mašinski jezik na posebnim mašinama ovi reljefi prefabrikovani. Za ogromne površine pod reljefima to je sasvim novi pristup u tehnici obrade kamena.
Duhovni uticaj
Takvim metodom reljefi se pripreme 75 odsto, jer je to grubi posao vađenja materijala, na kome bi vajari i klesari samo gubili vreme. Oni im posle samo daju dušu. Iz celog sveta dolaze kamenari da vide kako se to radi. Figure koje je Deroko crtao slobodnom rukom, svaka krivina, moraju da budu matematički izražene, jer kompjuter bez toga ne bi znao šta da radi sa tim.
Posle kamenih reljefa slede radovi u mozaiku. Deroko taj deo nije ostavio, a nije ni radio na njemu.
– Hram Svetog Save je najveći aktivni pravoslavni hram na svetu, on ima izuzetan značaj, ne po svojim dimenzijama, nego po duhovnom uticaju na pravoslavlje u svetu. Zbog toga taj mozaik treba da bude originalan. Kreatora još nemamo. Ove godine trebalo bi da bude završen i koncept rasporeda kompozicija. To radi sinodska komisija koju predvodi mitropolit Amfilohije, a tu su vladika Hrizostom i vladika Ignjatije i eksperti iz relevantnih oblasti. Među članovima komisije su poznati grčki ikonopisac Stamatis Skliris i čovek koji je učestvovao u oslikavanju hrama Hrista Spasa u Moskvi, ruski umetnik Nikolaj Muhin – kaže Milovanović.
Budući da je reč o vanstandardnom objektu, za čiji završetak postoje samo delimični uzori u svetu, moramo da budemo originalni, veli protoneimar, navodeći nekoliko primera kada su korišćene potpuno nove metode i tokom gradnje i danas kada se uređuje unutrašnjost hrama.
Pominje se često podizanje i izgradnja kupole. Prvi put je 4.000 tona podizano na 40 metara. Od tada se to koristi i šire. Kad je kupola dizana bilo je više stotina inženjera iz celog sveta koji su tih 20 dana prolazili da vide kako se to radi.
– Uvek u prvi plan ističem duhovnu vezu hrama s narodom, njegovu sabornost i univerzalnost koja povezuje naše nacionalne osobenosti sa tuđim iskustvima i znanjima – veli protoneimar Vojislav Milovanović.
Zamišljen kao spomenik duboke zahvalnosti srpskom prosvetitelju, a prerastajući u sveobuhvatno znamenje i poziv svima na suštinsku promenu i preobražaj načina življenja i mišljenja uopšte, hram na Vračaru postao je duhovno središte i budilnik srpskog duha, svedok i akter srpske istorije i stradanja.
Društveni polet
– Još 1985. godine kada smo počeli da se oslobađamo komunizma hram je bio centralno mesto gde je naš narod sagledavao i imao uvid koliko smo se i kako oslobađali. Kako se naš narod razvijao tako se razvijao i hram i obrnuto. Ne treba zaboraviti da je gradnja hrama prekinuta 1991. godine kada je narod bio u situaciji koju dobro pamtimo, a treći nastavak gradnje krenuo je 2000. godine tempom koji nismo mogli ni da naslutimo. Tadašnji društveni polet se odrazio i na izgradnju hrama – ističe protoneimar, napominjući da je od početka cilj bio da što više naših ljudi sa skromnim prilozima učestvuje u izgradnji hrama, ne bi li se suštinski ostvarila ideja o njegovoj sabornosti.
Profesor Milovanović stalno vodi računa da se račun hrama ne isprazni, jer "koliko imamo sredstava, toliko gradimo, nama priliv sredstava diktira dinamiku gradnje".
– Od 1985. do 1991. u vreme nacionalnog buđenja sve što je izgrađeno bilo je iz ličnih priloga građana. Kad smo nastavili 2000. bilo nam je jasno da je narod osiromašio i da ne treba računati na velike priloge. Reosnivanjem Društva za podizanje hrama i okupljanjem privrednika obezbedili smo priliv sredstava koji osigurava kontinuirani tok radova. Ta sredstva ne bi bila dovoljna, pa smo izdavali i doplatnu poštansku marku za hram, koja je tradicionalno izdavana od 1936. sa prekidom u doba komunizma. Na taj način sa osam dinara priloga svaki građanin učestvuje u izgradnja hrama i oseća ga kao svoj. Kada se ovi mali prilozi skupe to je značajan doprinos. Nikada u prvi plan ne stavljamo da li neko daje velike ili male priloge, važno je da učestvuje u tome. Ne treba zaboraviti da je hram proglašen građevinom i kulturnim dobrom od nacionalnog značaja – veli.
– Sve to nameće veliku odgovornost. Sebe tu vidim kao raba Božjeg koji nešto radi u slavu Boga uz molitvenu pomoć Svetog Save. Gorditi se na ovakvom mestu ne bi bilo umesno – veli, poručujući za Savindan da nam "ne može niko sa strane rešiti naše poslove i probleme", ili rečima najvećeg srpskog prosvetitelja – "trudom svojim sve preobrati".
--------------------------------------------------------------------------
Kakvi će biti mozaici
Arhitekta i heraldičar Dragomir Acović, glavni inženjer za uređenje unutrašnjosti hrama, kaže da je sinodskoj komisiji koja donosi konačnu odluku predloženo da se prostor za živopisanje od 15.000 metara kvadrata podeli u četiri grupe.
– Prve dve kompozicije su najvažnije, jer su toliko velike i upadljive da daju ton svemu drugom oko sebe, tako da će na izvestan način svi drugi morati to da slede. Za izbor umetnika koji bi ovo radili predložili smo međunarodni konkurs za likovno rešenje, koji bi u slučaju većeg broja autora vodio računa o identičnosti duha i stila – kaže Acović.
Sinodska komisija već je usvojila koncepciju živopisanja naosa, prostora za vernike, što je najsloženiji deo posla, pa time i jedan od najvažnijih. Predstoji da se reši ikonografski sadržaj u pripratama i nekim izolovanim celinama, potom raspored ikonografije u podzemnoj etaži sa kriptom, nakon čega je otvoren put ka konačnom formiranju konkursnih elaborata, na kojima se već uveliko radi. Postignuta je i saglasnost o izgledu živopisa na bronzanim oplatama vrata i na fasadi hrama.
– Za živopis koji spada u treću grupu raspisaćemo nacionalni konkurs, a četvrta grupa biće poverena ljudima koji već rade. Hoćemo da dobijemo što više ljudi koji znaju i poseduju snagu da pokažu svoj karakteristični stil – veli Acović.
"Pokušavamo da se organizujemo tako da imamo, recimo, najbolje živopise i reljefe, ali", kaže Acović, "voleo bih kada bi se jednog dana o hramu reklo da je to hram u kome je sve na svome mestu. To je potajna nada koju gaje, ne samo oni koji učestvuju u gradnji hrama, već i svi oni koji su ne samo prilogom nego i verom ugradili deo sebe u ovaj hram."
– Osnovni problem koji svako ovde mora da ima jeste što je naša arhitektonska škola smatrala da ne postoji monumentalna arhitektura.
Radivoje Petrović
[objavljeno: 27.01.2007.]
.jpg)
