Izvor: Blic, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osetniji pad kamata na kredite
Osetniji pad kamata na kredite
Činjenica da formiranje nove vlade ide veoma sporo košta nas iz dana u dan. Mnogi koriste sadašnji vakuum da bi podigli cene, te da se tako usreće za sledećih nekoliko meseci. S druge strane, dosta je stranih investitora koji sada čekaju novu vladu i da ona kaže šta će menjati, a šta zadržati u ekonomskoj politici i restrukturiranju i privatizaciji, pre svega javnog sektora, da bi znali ka čemu da se usmere - kaže Radovan Jelašić, guverner >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Narodne banke Srbije koji je kao gost naše redakcije odgovarao na pitanja urednika i novinara 'Blica'. On takođe ukazuje na to da mi sa stanovišta poverenja još koristimo kredit stečen pre prekida razgovora sa EU u maju prošle godine i navodi da je pitanje dokle može da se održi tada stečeno poverenje. Od 5. do 17. marta u Srbiji će boraviti delegacija Međunarodnog monetarnog fonda. Šta očekujete da će pohvaliti?
- Oni su, naravno, znali da će biti izbori, nisu došli odmah nakon izbora, ali su očekivali da će se u drugoj nedelji marta znati nešto više o tome kakva će biti nova vlada i u kom pravcu će ići njena ekonomska politika. Proveriće još jednom gde smo na osnovu obaveza koje smo preuzeli još 2005. Tu ima mnogo stvari koje se odnose na celu 2006. i na 2007. vezano za strukturne promene, privatizaciju i izdvajanje neosnovnih delatnosti iz velikih javnih preduzeća. S druge strane, zanimaće ih i u kom smeru će se kretati ekonomska politika nove vlade. To će biti drugi cilj njihove posete, da vide kakva je spremnost i opredeljenje tih budućih činilaca nove vlade, treba li nam novi program sa MMF-om. Mislim da bi bilo poželjno da uđemo u novi aranžman sa MMF-om. Šta mislite da će biti njihove glavne zamerke?
- Glavne zamerke MMF će biti pre svega po pitanju strukturnih reformi. Tu veliki broj preuzetih obaveza nismo ispunili. Izraziće i zabrinutost zbog povećanih fiskalnih izdataka na kraju prošle i početkom ove godine. Potrebna nam je mnogo ozbiljnija kontrola nad velikim javnim preduzećima. Primera radi, poštanske usluge, kako računa pošta, povećane su za 7,5 odsto, ali to je u stvari rast cena od oko 15 odsto. Jer kod pisama cene će se povećati za 17,5 odsto, a upravo ona u ukupnom prihodu učestvuju sa 83 odsto. Želim da ukažem i na sledeće. Da nije bilo ovog značajnog povećanja cena komunalija u Beogradu u februaru, mi bismo u tom mesecu imali negativan rast cena na malo, od minus 0,5 odsto. Cene znatno sporije rastu tamo gde ih formira tržište, dok povećanje, i to značajno, imamo tamo gde država kaže - hajde da sada malo poboljšamo naše finansijsko stanje.
Da li smatrate realnim najave o poskupljenju struje za čak 20 procenata?
- Nikakav zvaničan zahtev o tome, koliko ja znam, još nije stigao pred Vladu. Ali jedno je sigurno. Mi već imamo povećanje cene struje izraženo u evrocentima samo zbog jačanja dinara od 10 odsto. Postavlja se pitanje mora li se sve rešavati preko nove, znatno više cene struje, ili pak tu ima i drugih problema, kao što su efikasnost preduzeća, broj zaposlenih. Bolje da po nekim drugim kvalitetima uđemo u EU, a ne samo da se po praćenju cena njoj približavamo. NBS je nedavno obelodanila da 'Erste banka' i 'Agrobanka' netransparentno prikazuju kamatne stope. Hoće li banke konačno zbog toga biti i kažnjavane?
- Davali su pogrešene informacije građanima. Mi smo prvo sa tim izašli u javnost, a po osnovu novog zakona, kao što smo to i najavljivali, biće i finansijskih reperkusija po one koji to čine. Kazne će stići u sledećih nekoliko dana. Vlada Srbije donela je odluku da se i stambeni krediti indeksirani u švajcarskim francima subvencionišu. Kakav je vaš stav o tome i u kojoj biste se valuti vi pre zadužili?
- Ja bih uzeo kredit u evrima. U jednoj zemlji gde ekonomska i politička stremljenja idu ka Briselu, a ne ka Švajcarskoj, zaduživanje u švajcarskim francima automatski znači jedan veći stepen rizika. Zakon vrednosti vam kaže da, ako je nešto prilikom zaduživanja jeftinije, rizik pri vraćanju je veći. Inače, da nije tako, svi Evropljani bi se zaduživali u japanskim jenima, jer je njihova referentna kamatna stopa samo 0,6 odsto i kao posledica toga krediti su znatno jeftiniji. I bankari su jasno rekli šta misle o zaduživanju vezanom za franak. Ja to ne treba više da komentarišem, a država ne treba da navlači ljude na veći rizik. Inače, u poslednjih šest godina najbolje je prolazio onaj koji se zaduživao u dolarima, zbog promene valutnih odnosa između dolara i evra. Od danas će se kurs formirati drugačije nego do sada. Znamo da je to tehničko pitanje, ali građani se pri svakom pomenu promena u vezi sa tim plaše da će doći do pomeranja kursa dinara, pa recite - hoće li?
- Da će to značajno menjati nivo kursa mi nikad ne bismo prešli na tu novu varijantu, ali promene u načinu formiranja morale su se izvesti. Do sada se već danas znalo kakav će kurs biti sutra, ali od sada ćemo kurs računati na kraju dana, i to na osnovu trgovine na celokupnom međubankarskom deviznom tržištu, a objavljivati ga tek idući dan ujutro. To znači da niko neće imati mogućnost da unapred zna kakav će sutra biti kurs i da na osnovu toga pravi eventualne kalkulacije. Nedavno je referentna kamatna stopa snižena za 1,5 odsto. Mnogim ljudima, osim stručnjacima za ekonomiju, nije jasno šta to konkretno znači, ali ih zanima hoće li to imati posledice i na kamate koje građani plaćaju?
- U jednom broju medija ta vest nije ni objavljena, kao ni šta je sa inflacijom za prva dva meseca, ali su se i te kako bavili time šta je Dinkić rekao Parivodiću i šta je Parivodić njemu odgovorio.
Bazna inflacija bila je u februaru minus 0,2, ukupna 0,5, a da nije bilo poskupljenja stambeno-komunalnih usluga, bila bi i nula. Mi smo tu videli da imamo mogućnosti da malo olabavimo monetarnu politiku i smanjujemo našu referentnu stopu. To će svakako pridoneti opštem padu kamatnih stopa na kredite, neke banke su to već i najavile, a neznatno će se smanjiti i kamate na depozite. Kako reagovati na zahteve za povećanje cena u oblastima gde se cene ne formiraju tržišno?
- Vlada Srbije, to se odnosi i na sadašnju i na buduću, treba da zauzme jedan čvrst stav u kojoj će se meri dozvoliti da dođe do povećanja regulisanih cena. Ovi zahtevi, praćeni protestima i štrajkovima, moraju da se neutrališu. Inače, kao što vidite, poslednjih nekoliko dana veći je promet u Nemanjinoj i Ulici kneza Miloša, dakle oko zgrade Vlade, nego što je bilo za godinu dana. Mislim, naravno, na proteste.
Radenka Marković Ko je lud, a ko nije Očekujete li da će po formiranju vlade Srbije doći do smene na mestu guvernera Narodne banke Srbije?
- Ja nisam političar. Kod njih se sasvim drugačije radi i bojim se da će biti teško da jedan veliki broj političara shvati da ne bi trebalo i guvernersku poziciju staviti na sto onda kada se dele ministarske i slične funkcije. Optimista sam i kao što političari znaju često negativno da iznenade, možda mogu i pozitivno da iznenade. Mogao sam povećati svoje šanse da sam se na neki način politički aktivirao u predizbornim ili postizbornim događanjima, ali ja ne razumem to da se jedan dan s nekim ljubim, a posle da ga napadam. Bio bih slab političar i zato se politikom i ne bavim. Bavim se isključivo svojim guvernerskim poslom i nadam se da će se ceniti samo to koliko ga dobro obavljam. Ipak ste i dalje član G17 plus.
- Jesam. Status mi je i dalje zamrznut i niko me nije video ni na jednom partijskom sastanku od kako sam postao guverner NBS. Ponovo je aktiviran proces protiv Dejana Simića, nekadašnjeg viceguvernera, a sada savetnika u NBS. Koji je vaš komentar u vezi s tim procesom?
- Imao sam samo jednu molbu kada se to desilo, a to je da se sudski proces što pre okonča, jer je to u interesu Narodne banke i njenog kredibiliteta. Proces je imao spektakularan početak, ali prošlo je više od godinu dana, a optužnica nije podignuta, samo je pripremljena i poslata vanraspravnom veću. Nadam se da će se to u što kraćem roku okončati, ali kako je sve počelo, bojim se da će još poprilično da traje. Da li ste prijavili imovinu?
- Naravno. Prijavio sam svoju imovinu kao i svake godine, ali se i sada, kao i prošlih godina, pitam ko je ovde lud, onaj koji ju je prijavio ili onaj koji nije. Osmorica Jelašića na Jahorini Stižete li da se vidite sa roditeljima koji žive u Mađarskoj?
- Da. Pre nekoliko dana nas osmorica Jelašića, moj brat sa dva sina, ja sa moja tri sina i moj otac bili smo na Jahorini. Proveli smo tamo četiri dana u lepoj porodičnoj atmosferi.
