Izvor: Blic, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oročena i neoročena štednja
Oročena i neoročena štednja
Novčana sredstva se kod banaka mogu polagati na štednju uz oročenje ili bez oročenja. Kada je štednja neoročena, to jest po viđenju, deponent može svojim novcem raspolagati bez ograničenja, ali kamatna stopa je relativno niska jer banka ovaj novac može da koristi samo za povećanje likvidnosti ili kao tzv. transakcioni novac, tj. sredstvo plaćanja.
Kada se novac oroči u banci, sredstva deponentu donose mnogo povoljniju kamatu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Oročena štednja je posebno atraktivna onda kada centralna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku, jer banke nude povoljne kamate na oročena sredstva. Banke oročena sredstva koriste u vidu kredita, što im obezbeđuje izvor prihoda iz kojeg mogu da plaćaju veću kamatu na oročena sredstva.
Kamatne stope se upravljaju prema roku i visini iznosa - što je duži rok i veći iznos, viša je i kamatna stopa. Kamata počinje da se obračunava danom uplate sredstava i pripisuje se oročenom depozitu poslednjeg dana roka na koji je depozit oročen, odnosno prilikom saldiranja depozita. Rok oročenja se fiksno dogovara i može biti tri meseca, šest meseci, godinu dana ili duže.
Oročeni depozit se može razročiti na pisani zahtev deponenta koji može da zatraži prevremenu isplatu sredstava ukoliko za to postoje opravdani razlozi prema oceni banke. Na sredstva čije je raspolaganje omogućeno pre isteka roka oročenja banka obračunava i plaća kamatu koja se primenjuje za neoročene depozite.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
