Izvor: RTS, 03.Nov.2020, 22:06
Organsko ili domaće – pitanje je sad, za kupce
Rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za RTS da je za vreme pandemije pojačan trend da potrošači traže hranu lokalnog karaktera – više volimo hranu vez aditiva. Objašnjava koja je razlika između organskih i domaćih proizvoda.
Kakve plodove biramo na pijaci? Kada je jabuka, na primer, kvrgava ili crvljiva znamo da nije prskana, a to za mnoge kupce znači i da je organska. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sa ovim zaključkom ne slažu se proizvođači organskog voća i smatraju da su takvi plodovi samo zapušteni, u najgorem slučaju pogrešno tretirani.
Golim okom se, dakle, ne vidi da li je proizvod organski i mnogi lažni se najviše prodaju na pijacama.
Red u ovoj oblasti najavljuju i u Grupi za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede.
Branislav Raketić rukovodilac grupe, rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je za vreme pandemije pojačan trend da potrošači traže hranu lokalnog karaktera, od poznatog kupca, više volimo hranu bez puno aditiva.
Raketić ukazuje da je tržište hrane jedno od najkonkurentnijih tržišta uopšte, uzastopna je borba poljoprivrednih proizvođača koji žele da budu konkurentni.
"Više volimo domaće proizvode i kada je Ministarstvo izradilo platformu za prodaju hranu, sve je više kupaca koji žele da kupe lokalne proizvode, postali su najcenjeniji proizvodi na tržištu", rekao je on.
Kada je domaće ne znači da je organskoGovoreći o razlici između domaćeg proizvoda i organskog, Raketić ističe da se kod organskih proizvoda zna šta se sme raditi u procesu proizvodnje, tu su manji prinosi a imate i sistem kontrole od strane Ministarstva poljoprivrede.
"Imate i drugi nivo kontrole od inspekcijske službe, kod organske proizvodnje imate garanciju kada kupujete i ti proizvodi spadaju u cenovnu višu kategoriju u odnosu na druge, imate odgovarajući sertifikat i informacije koje moraju stajati na deklaraciji tog proizvoda", podvlači Raketić.
Osvrćući se na to kako da budemo sigurni kada kupujemo na pijaci, Raketić kaže da svi organski proizvođači moraju da imaju sertifikat.
"Radimo na bazi organskih proizvođača, gde se površine nalaze, koje su kulture pod organskom proizvodnjom, kada prodajete na pijaci najteže je kontrolisati – želimo da baza podataka pokaže da ako proizvođač ima 5 tona krompira, ne može da proda 10 tona krompira, da se vidi kolika je raspoloživost određenog proizvoda", rekao je on.
Prema njegovim rečima, uloga baze je da proizvođači budu vidljivi, potrošači žele da vide organske proizvođače.
Baza će imati određeni nivo dostupnosti informacije, ono što je potrebno za insepkciju imaće nivo zaštite, dodaje Raketić, ponavljajući da je bitno da se proizvođači učine što vidljivijim potrošačima.
Do kraja godine ćemo imati demo verziju baze, koja će profunkcionisati od Nove godine, najavio je Raketić.
Šta utiče na cenu organskih proizvoda Organska proizvodnja je ekstenzivni način proizvodnje koji ima dosta ograničenja u pogledu korišćenja sredstava za zaštutu bilja, za ishranu bilja, zahteva mnogo više fizičkog rada od konvencionalne proizvodnje.
Kaže da su generalno tu manji prinosi a ima dodatne troškove, i svi ti troškovi su veći pa su proizvodi skuplji, objasnio je on.
"Želimo da podignemo obim proivodnje tih proizvoda, imamo 22.000 hektara pod organskom porizvodnjom, 19.000 hektara je obradivo, mali deo je pod livadama i pašnjacima. To je relana proizvodnja, imamo 7.000 proizvođača koji se direktno bave organskom proizvodnjom - mnogi od njih su uključeni u grupnu sertifikaciju, što ćemo podržavati", kaže on.
Prema njegovim rečima, subvencionisanje proizvođača ide u tri pravca.
Pravilnik o voćnim sokovima Za kraj godine odložena je primena pravilnika o voćnim sokovima.
"Imali smo molbu od proizvođača voćnih sokova da se prolongira rok za primenu pravilnika, jer je u pitanju staklena ambalaža koja je bila namenjena ugostiteljstvu, pao je procenat prodaje, to je razlog što smo odložili šest meseci - od 1. januara stupa na snagu", rekao je Raketić.
Novina je što više neće biti moguće dodavanje voćnih šećera.
Novine su vezane i za koncentrat, kaže Raketić. Proizvodnja voćnih sokova je bitna grana jer je vrednost izvoza godišnje 50 miliona evra.
"Kada kupimo sok od jabuke 1. januara, mora na ambalaži da piše sok od jabuke, definisano je da je 100 odsto voće, nema dodavanja šećera", zaključio je Raketić.
.jpg)
