Izvor: Politika, 13.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optužbe protiv Merčepa za masovne likvidacije u Hrvatskoj
Pakrac i Pakračka poljana, u bivšem Sektoru zapad UN, predmet su najozbiljnijih optužbi protiv Merčepa. Koristeći termin "masovna likvidacija", u pismu "Helsinki voča" upućenom 1992. Tuđmanu – a koje se zasniva na misijama koje su otkrivale činjenice i svedočenjima očevidaca – navode se masovna pogubljenja civila i razoružanih boraca, mučenja i zlostavljanja zatvorenika, samovoljna hapšenja i nestanci, kao i uništavanje imovine civila. U izveštajima zapadnoevropske štampe procenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da je u jesen 1991. oko 75.000 Srba proterano i uništeno više od 180 srpskih sela. Čak 3.000 Srba iz ove oblasti vodi se kao nestalo. Krajem maja 1995. manje od 4.000 Srba ostalo je u oblasti Pakraca što ukazuje na nestanak velikih razmera ili na emigraciju etničkih Srba.
Na osnovu svedočenja koja je sakupila renomirana međunarodna organizacija za ljudska prava, u okolini Pakraca ubijena su najmanje 24 civila. U izveštaju hrvatske štampe navodi se dokument hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova u kome stoji da su 20 civila u Pakracu pogubili vojnici pod komandom Merčepa.
Civilna policija UN koja istražuje slučajeve kršenja ljudskih prava u Sektoru zapad podnela je izveštaj u kome se navodi da su mučenja i ubistva sprovođena u zatvoru i na fudbalskom igralištu u Pakračkoj poljani, mestu Merčepovog stanovanja, i u hrvatskoj vojnoj bazi u Bjelovaru.
Godine 1993. islednici UN identifikovali su i fotografisali masovne grobnice na tri mesta u blizini železničke stanice u Pakracu. Tela iz dve grobnice potom su hrvatski zvaničnici uklonili pre nego što su posmatrači mogli da ih ekshumiraju, a na tom mestu zasađeno je drveće, navodi se u zvaničnom izveštaju UN. Islednici veruju da se na trećem mestu, za koje su hrvatske vlasti zabranile pristup, možda nalazi čak 1.700 tela.
Na drugim mestima u ovoj oblasti islednici NVO, koje su angažovale UN, pronašli su u novembru 1993. devet neobeleženih mesta sahranjivanja na kojima se nalazi ukupno 19 tela. Zvaničnici UN takođe su u blizini Pakraca pronašli groblje na kome se nalaze tela osam srpskih civila, navodi se u štampi.
Prema tvrdnjama islednika Civilne policije UN, postoje osobe koje tvrde da su videle da je Merčep odgovoran za masakr srpskih civila u Marinom selu u blizini Uljanika i da su tela iz ovog masakra – čak njih 800, kako se navodi u srpskoj štampi – možda sahranjena između Pakračke poljane i Marinog sela.
Bivša "vlada" Srpske krajine, kao i izveštaji srpske i hrvatske štampe, tvrde da se čak u 20 masovnih grobnica u kojima ima 2.500 tela – kao i u nekoliko manjih grobnica – nalazi u oblastima oko Pakraca.
Gospić
Tvrdi se da su Merčep i vojnici pod njegovom komandom počinili masovna ubistva u Gospiću, zapadna Hrvatska, u septembru i oktobru 1991, ali su detalji ovog slučaja nepotpuni. Brojne glasine, kao i svedočenja očevidaca prenosila je lokalna i zapadna štampa, ali se u izveštajima hrvatske štampe navodi da je Zagreb pokušao da prikrije informacije o slučajevima u Gospiću.
Između 9. i 18. septembra hrvatske snage sravnile su sa zemljom 11 srpskih sela u blizini Gospića, navodi se u srpskoj štampi.
Izveštaji iz balkanske i zapadnoevropske štampe ukazuju na to da su 16. oktobra 1991. Merčepove trupe uhapsile 150 Srba. Tela njih 24 vraćena su njihovim porodicama u januaru 1994; ostali se vode kao nestali. U jednom izveštaju zapadnoevropske štampe navodi se izjava jednog očevica koji je čuo kako se Merčepove jedinice hvale da se ubile 150 "srpskih snajperista".
U decembru 1991, kako tvrdi nemačka televizija, srpski vojnici saopštili su da su pronašli 24 tela, uglavnom Srba, na pravoslavnom groblju u Gospiću, među kojima je bilo telo hrvatskog tužioca iz ovog grada koji se protivio Tuđmanovoj vladavini.
Američka ambasada u Zagrebu izvestila je 1994. da je jedan hrvatski nedeljnik detaljno izneo Merčepove zločine u Gospiću, na osnovu poverljivih dokumenata hrvatskog ministarstva unutrašnjih poslova.
Vukovar
Tvrdnje o zločinima koje je Merčep počinio dok je bio komandant vojske u Vukovaru zasnivaju su u velikoj meri na izveštajima Srba proteranih iz te oblasti u oktobru 1991. i članova porodice pojedinaca koje su ubile hrvatske snage, kao i na pisanju srpske i hrvatske štampe.
Pošto je srpska vojska od hrvatske u novembru 1991. preuzela kontrolu nad Vukovarom, zvaničnici Srpske krajine izvestili su UN da su pronašli nekoliko masovnih grobnica srpskih civila – uključujući i tela petoro dece mlađe od sedam godina, koja su bila zaklana ili u koju je pucano iz blizine.
Hrvatska štampa izvestila je o sadržaju navodno poverljivog pisma koje je 1993. Tuđmanu poslao bivši hrvatski predstavnik u Vukovaru, a u kome se tvrdi da je Merčep odigrao ključnu ulogu u zločinima koji su tamo počinjeni.
Ostale optužbe
Na osnovu novinskih izveštaja, 7. decembra četiri člana jedinice ministarstva unutrašnjih poslova direktno pod komandom Merčepa ubila su Mihajla Zeca, Srbina iz Krajine koji je živeo u Zagrebu i bio član HDZ-a. Ubice su potom opljačkale kuću Zeca i uzele 30.000 dinara, kidnapovale njegovu ženu i ćerku, koje su kasnije ubile i tela bacile izvan Zagreba. Policija koja je isleđivala ovo ubistvo pronašla je u kući Zeca pismo u kojem mu se naređuje da napusti Zagreb do 24. decembra ili će, u protivnom, biti ubijen. Pismo je potpisao Hrvatski odbrambeni pokret (HOP).
Ista jedinica kidnapovala je 31. oktobra 1991. Miloša Ivoševića, direktora carine u Zagrebu, kao dvojicu njegovih prijatelja. Štampa je izvestila da su ova trojica odvedena u jedno selo blizu Pakraca i ubijena, zajedno sa devet stanovnika Pakračke poljane. Sva tela bila su vraćena porodicama.
Merčepova jedinica takođe je optužena za otmicu i ubistvo Stevana Brajenovića, šefa carine Dobovo. On je navodno 12. decembra odveden u Pakračku poljanu i ubijen.
Konačno, na osnovu pisanja štampe, izveštaj hrvatske obaveštajne službe dovodi u vezu Merčepovu jedinicu sa otmicom Ine Zoričić-Nuić, Hrvatice koja je bila na čelu HDZ-a u Kraljevici. Ona je oteta na osnovu Merčepovog naređenja zbog kovanja zavere za njegovo ubistvo. Nije poznato gde se sada nalazi.
--------------------------------------------------------------------
Odgovor Zagreba
Do 1992. u krugovima hrvatske vlade bilo je opšteprihvaćeno da je Merčep počinio zločine u Pakračkoj poljani i Gospiću, ali je nekoliko uticajnih hrvatskih zvaničnika želelo da ga zaštiti, jer su cenili njegovu komandu i vojne veštine.
Pošto su lokalni zvaničnici u istočnoj Hrvatskoj počeli da izražavaju zabrinutost zbog Merčepovih aktivnosti kao sekretara za narodnu odbranu zaduženog za Vukovar, a tvrdnje počele da dobijaju veliki značaj u štampi, Merčep je "unapređen" u pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, navodi se u raznim novinskim izveštajima.
Bilo je i slučajeva pokušaja sprovođenja istrage i hapšenja, koji su bili bezuspešni, što navodi na to da su Merčep i njegove pristalice ili saveznici intervenisali da bi ih onemogućili.
U slučaju ubistva porodice Zec, osumnjičeni su uhapšeni i priznali su zločin, navodi se u štampi. Na saslušanjima nisu bile prisutne sudije, što na osnovu hrvatskog zakona priznanja čini nezakonitim. Osumnjičeni su pušteni. U novinskim izveštajima se tvrdi da su beleške sa prvih saslušanja osumnjičenih – koje su sadržale njihova priznanja – kasnije uklonjene iz policijskih dosijea.
Prevela Sanja Stijović
[objavljeno: 13.01.2007.]
