Izvor: Politika, 28.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opština kao veliko paorsko gazdinstvo
Za izbor zemljoradnika Pere Milankova za predsednika opštine Nova Crnja glasali su i odbornici pozicije i opozicije, a lokalna vlast je formirana oko ideje da ovaj ratarski kraj dobije upravu po meri svojih potreba, a ne po meri dogovora stranačkih centrala
Nova Crnja – Pera Milankov, prvi čovek Nove Crnje, opštine na severu srednjeg Banata, po zanimanju je – paor. Kaže da se čitav život bavi zemljoradnjom, a funkcija predsednika mu je i prvo radno mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za koje dobija platu. Sličnog primera u Srbiji nema.
Kada je rešio da se bavi poljoprivredom, posedovao je svega tri jutra zemlje. Ipak, odlučio je da napusti fakultet i sa bratom Radovanom krene u agrobiznis. Uzimali su parcele u arendu, nabavljali rashodovanu mehanizaciju i zahvaljujući, pre svega, bratovoj veštini, ponovo je oživljavali i osposobljavali za rad. Danas obrađuju 200 hektara zemlje od koje je 60 u njihovom vlasništvu. Izračunali su da su svojim mašinama za 20 godina požnjeli 14.000 hektara žita. Pera sav prihod deli sa bratom, pa čak i platu od 70.000 dinara koju zarađuje kao predsednik opštine. Ponosi se što su oni jedna složna porodica u kojoj ima sedmoro dece, troje njegove i četvoro Radovanove. Pera kaže da je znanje važnije od kapitala i da su oni mnogo učili i u agraru primenili i iskustva drugih.
Milankov se u politici konkretno angažovao 2000. godine, kada je u lokalu bio i šef izbornog štaba DOS-a. Ali, brzo se razočarao i povukao, okrenuvši se kolegama zemljoradnicima.
– Pre dve godine osnovali smo svoju asocijaciju, da bi sami sebi pomogli u procesu davanja državne zemlje u zakup. Cilj nam je bio da oranice ne zauzmu tajkuni, već da ona bude data u arendu što većem broju seljaka koji bi od nje mogli da žive – objašnjava Milankov, koji je na prošlim izborima bio na listi DSS-a. Kada se među odbornicima birao predsednik opštine svi su bili za njega, i pozicija i opozicija. U SO Nova Crnja je stvorena koalicija u kojoj su najbrojniji odbornici Demokratske stranke, ali su svoje mesto našli i predstavnici DSS-a, iako je i bez ove stranke mogla da bude oformljena skupštinska većina.
– Ovdašnja lokalna vlast nije rezultat stranačkih kompromisa, već smo se okupili oko ideje. To baš i nije bilo po volji stranačkim centralama, ali za sada dobro funkcioniše – naglašava predsednik Milankov.
– Mislim da uspešno ostvarujemo ono što smo želeli. I opština funkcioniše kao gazdinstvo, što znači da svako mora da se posvetiti svom poslu, ali i da vodi računa o celini. U Novoj Crnji postoji samo jedna veća fabrika, uljara, koja se takođe naslanja na poljoprivredu od koje svi živimo, pa nam je ta delatnost na prvom mestu. Zato su mi u opštini prvi saradnici dva agronoma, Branislav Damjanov i Atila Juhas i oni su mi ovde isto što i brat na porodičnom imanju. Ako je ovo ratarski kraj, a jeste, onda se tome mora prilagoditi i opštinska administracija. U Sloveniji je u dva mandata seljak bio ministar poljoprivrede. Mi najbolje znamo kako se agraru može pomoći – obrazlaže Pera Milankov, koji, u skladu sa dobrom paorskom tradicijom, na posao dolazi pre sedam sati.
Kada je pre sedam meseci došao na funkciju počeo je da smanjuje činovnički aparat pa je, na primer, neke radnike koji se ovde baš nisu pretrgli od posla prebacio u poljočuvare. Uskoro će sa 33 zaposlena biti najracionalnija opštinska administracija u Srbiji. Takođe, strogo je zabranjeno pušenje i unošenje alkohola u zdanje lokalne samouprave.
– Moji prethodnici na ovoj dužnosti su podizali i po 190 dnevnica godišnje, ja sam ih za sedam meseci podigao devet. Troškovi reprezentacije su smanjeni pet puta, mada i ono što se kroz ovaj vid troši uglavnom ide folklorašima, sportistima i za druge aktivnosti mladih – precizira Milankov, još jednom naglasivši da je primarni cilj sadašnje lokalne vlasti stvaranje što boljih uslova za razvoj agrara.
– Obradive površine su naša najveća fabrika. U njoj želimo da zapošljavamo ovdašnju omladinu, da im otvorimo perspektive i da ih ovde zadržimo. Sadašnju državnu zemlju, po povoljnim uslovima, iznajmljujemo što širem krugu zemljoradnika, stvarajući im tako uslove i za ličnu egzistenciju i za proizvodnju viškova za tržište – zaključuje Pera Milankov, sa čijeg je porodičnog imanja, kojim sada više upravlja njegov brat, ove godine isporučeno 1.300 tona hrane. To je železnička kompozicija od – 130 vagona.
-----------------------------------------------------------
Potomak zidara i književnika
Milankovi su na područje uz granicu s Rumunijom, došli posle seoba 1690. godine. Svi potiču od Milanka Gajića, po čijem imenu nose prezime, dok u mestu postoji još jedna grana ove porodice koja je zadržala prezime Gajić. Istorijom porodice i čitavog kraja bavio se Perin otac, pokojni Vlada, koji je iza sebe ostavio jedanaest knjiga, a pročuo se po izučavanju života i dela velikana naše romantike Đure Jakšića. Pera nije „povukao” ni na oca književnika, ni na dedu zidara, već se u ranoj mladosti okrenuo poljoprivredi.
Đuro Đukić
[objavljeno: 29/12/2008]
