Izvor: Blic, 07.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opstaće manji deo vojne industrije
Opstaće manji deo vojne industrije
BEOGRAD - Namenska industrija u našoj zemlji moraće da se redukuje, a jedan njen deo moraće da se transformiše u civilnu industriju, smatraju pojedini vojni analitičari. Kao razlog za njenu redukciju oni navode smanjenje Vojske Jugoslavije koja je bila jedan od glavnih kupaca proizvoda namenske industrije, ali i zbog toga što je tržište na koje su izvoženi ovi poizvodi smanjeno. Sagovornici 'Blica', međutim, smatraju da bi ulazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naše zemlje u Partnerstvo za mir otvorio perspektivu našoj namenskoj industriji.
Vojni analitičar Bojan Dimitrijević rekao je za naš list da će namenska industrija nove zajedničke države naći svoje mesto u novom udruživanju te zajednice u Evropu. Prema njegovim rečima, ulazak naše zemlje u Partnerstvo za mir pruža ograničenu nadu da dođe do revitalizacije dela namenske industrije. - Tu pre svega mislim na deo namenske industrije koji proizvodi laka naoružanja ili neke komponente, ali ne i na deo koji proizvodi artiljeriju, avione ili tenkove. Čini mi se da ni posle rata protiv NATO, ali ni pre toga, nije izvršena procena šta je sve u mogućnosti da proizvodi namenska industrija. Jedan od glavnih ciljeva NATO avijacije bilo je dejstvo po vojnoj industriji. Na taj način ona je dovedena u stanje beznađa koje traje još od raspada Jugoslavije, zato što su vojna tehnika i preduzeća bili uvezani u sistem koji se raspao u ratu u kome se raspala i Jugoslavija - rekao je Dimitrijević.
Kao pozitivan primer u našoj namenskoj industriji on je naveo kompaniju 'Mile Dragić' iz Zrenjanina koja, kako je rekao Dimitrijević, uspešno snabdeva i vojsku i policiju, ali i izvozi vojnu opremu poput uniformi i svega što ide uz to.
- Pitanje je da li će i druge od 14 fabrika namenske industrije moći da prate ovaj trend kada bude otvoreno tržište u okviru Partnerstva za mir - kaže Dimitrijević. On ocenjuje da bi ulazak naše zemlje u ovu organizaciju otvorio perspektivu namenskoj industriji kroz zajedničke projekte, ali i kroz mogućnost da se deo fabrika preorijentiše na drugu proizvodnju u okviru pojedinih projekta koji se tiču konverzije vojne industrije. Dimitrijević je mišljenja da će, kada uđemo u Partnerstvo za mir, deo fabrika morati da se preorijentiše na drugu proizvodnju, a prema njegovom mišljenju, preostaće one sa neoštećenim kapacitetima.
- Fabrike koje su preživele NATO bombardovanje moći će na neki način da opstanu - uveren je Dimitrijević i napominje da su fabrike namenske industrije bile motori privrednog razvoja u sredinama u kojima se nalaze. - Ona preduzeća koja nisu sposobna za dalji rad ubuduće će teško moći da se održavaju, što će izazvati velike socijalne probleme u sredinama u kojima se takve fabrike nalaze - naglašava Dimitrijević.
Prema njegovoj oceni, afera oko izvoza oružja Iraku dodatno komplikuje položaj namenske industrije, jer je od tada i ono malo što se izvozilo stornirano, a fabrike i industrija stavljene pod međunarodni nadzor.
- Dolazak američkih stručnjaka znači da oni žele da kroz uvid u dokumenta provere šta je sve prodavano Iraku, ali i da ustanove koje su proizvodne mogućnosti namenske industrije, u kakvom se ona stanju nalazi i šta je sve do sada proizvodila - kaže Dimitrijević.
Miroslav Filipović, šef naše delegacije u NATO parlamentarnoj skupštini i funkcioner GSS, rekao je za 'Blic' da će jedan deo namenske industrije morati da se transformiše u civilnu industriju. - Jedan deo ove industrije mora opstati, s tim da zadrži deo starog tržišta i povrati tržišta na Zapadu. Ulazak u Partnerstvo za mir bio bi prilika da izvozimo u zemlje članice NATO - rekao je Filipović. On naglašava da je Amerika bila veliki uvoznik sportskog i lovačkog oružja i municije iz naše zemlje i dodaje da bi naša namenska industrija trebalo da se okrene proizvodnji te vrste oružja. On je dodao da je potrebna redukcija namenske proizvodnje, jer 'dobar deo kapaciteta nema gde da plasira svoje proizvode'.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da su perspektive naše vojne industrije 'vrlo mračne, jer je pokazala sporost u prilagođavanju'. On, ipak, ističe da dosta toga zavisi od sposobnosti njenih menadžera.
- Budućnost vojne industrije je u rukama menadžera, a ne države, vojske i policije. Takav odnos trebalo je i ranije da bude uspostavljen. Novi pristup organizaciji vojne industrije bio je neminovnost. Direktori u vojnim fabrikama do sada su tražili rešenja od Ministarstva odbrane, političara i 'Jugoimporta SDPR', ali sada treba da se okrenu sami sebi i pokušaju da pronađu poslove i izvrše konverziju iz vojne u civilnu industriju, ako procene da kao vojna preduzeća više nemaju perspektivu - rekao je Radić za 'Blic'. Prema njegovoj oceni, vojna industrija očekuje da će 25 odsto svojih proizvoda plasirati na naše tržište, Vojsci Jugoslavije i policiji. - To, međutim, nije realno, jer se VJ i MUP u okviru sopstvene transformacije ne mogu prilagođavati planovima vojne industrije, što će u njoj izazvati krizu. Ali, to je samo sporo doticanje tla, pad ove industrije počeo je odavno - kaže Radić. Prema njegovoj oceni, tek jedna trećina vojnih preduzeća imaju šansu da opstanu. Radić smatra da bi ulazak u Partnerstvo za mir značio to da se vojni marketing okrene ka Zapadu, koji je, kako kaže, realan platiša, za razliku od zemalja Trećeg sveta koje vrlo slabo plaćaju.
- I to je razlog zbog koga se treba okrenuti tržištima zapadnih zemalja i vojnu industriju prilagoditi njima. Oni kad kupuju, to i plaćaju - kaže Radić i kao pozitivan primer navodi 'Prvi partizan' iz Užica koji je svoje kapacitete prilagodio NATO standardima.
On je ocenio da američki stručnjaci koji su došli u našu zemlju da ispitaju detalje u vezi sa izvozom oružja Iraku imaju zadatak da pronađu informacije o trgovini oružjem, kako sa Irakom, tako i sa drugim zemljama koje su interesantne za Ameriku. Prema Radićevim rečima, njih će svakako interesovati i da utvrde kakvo je stanje u vojnoj industriji nakon NATO bombardovanja, ali je taj zadatak od drugorazrednog značaja za njih. Lj. Begenišić Sindikati traže pomoć vlade
BEOGRAD - Predstavnici sindikata šest preduzeća vojne industrije zatražili su juče od države da pomogne opstanak vojne industrije u SRJ i ozbiljno shvati probleme u toj oblasti.
U razgovoru sa saveznim minisrom za odbranu Velimirom Radojevićem, predstavnici sindikata istakli su da je potrebno da se država više angažuje na pronalaženju novih tržišta, naplati zaostalih potraživanja od stranih partnera, bržem izdavanju dozvola za izvoz naoružanja i druge vojne opreme, saopštilo je Savezno ministarstvo za odbranu. Predstavnici sindikata zatražili su i obezbeđivanje dodatnih sredstava za finansiranje proizvodnje u tim preduzećima. Radojević je izrazio uverenje da će Predlog rebalansa saveznog budžeta za 2002. godine, kojim je predviđeno i 700 miliona dinara za namensku industriju, biti usvojen na prvom narednom zasedanju saveznog parlamenta. Radojević je naveo da će status vojne industrije zavisiti od položaja te industrije u budućoj zajednici Srbije i Crne Gore. 'Prvi partizan' sa 50 odsto
UŽICE - Slobodan Stanić, direktor marketinga preduzeća 'Prvi partizan - Namenska proizvodnja', rekao je juče 'Blicu' da ovo preduzeće trenutno radi sa 50 odsto kapaciteta i da, kao i svih prethodnih godina, isključivo proizvodi streljačku i komercijalnu municiju do kalibra 12,7 mm, kao i da nije imala nikakve poslovne aranžmane sa zemljama pod sankcijama UN.
- Trenutno radimo standardni asortiman, od čega na inostrano tržište plasiramo oko 50 odsto proizvodnje. U odnosu na vreme pre poslednje afere prilično je usporena procedura za dobijanje izvoznih dozvola - rekao je Stanić.
Tokom NATO agresije na SRJ užička 'Namenska' se nije našla na meti bombardera, što su mnogi protumačili saznanjem NATO da se u ovoj fabrici ne proizvodi naoružanje i vojna oprema koja ugrožava interese zapadne vojne alijanse. Z. T.
