Izvor: Politika, 31.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opsednuti zdravljem i karijerom
Među „narcisima” ima više žena nego muškaraca, jer su one sklonije doterivanju i otkrivanju određenih delova tela. Muškarci, pak, ispoljavaju ovu boljku kroz profesionalne uspehe
Potreba ljudi da izgledaju što lepše i mlađe, sa željom da im se oni izokruženja dive sve je prisutnija i na ovim prostorima. I to je upravo ono što, kako kažu psiholozi, danas karakteriše savremenu kulturu kroz opsednutost sopstvenim telom, zdravljem i mladošću.
Istraživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokazuju da savremeni „narcisi”smatraju da su sami na surovom tržištu i da im je svaki čovek potencijalni suparnik. Društveni život im je pretvoren u pravi „poligon” za borbu, pa u toj velikoj trci za ostvarivanje što je moguće bolje pozicije, sve teže ostvaruju duboko i trajno prijateljstvo, ili brak.
Dr Dragan Švrakić, član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor psihijatrije na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, kaže za „Politiku” da oko 15 odsto ljudi ima poremećaj adaptacije ili ličnosti, a da dva ili tri odsto njih spada u narcisoidne osobe.
Broj ljudi koji ima problem s narcisoidnošću varira od kulture do kulture jer, kako objašnjava naš sagovornik, u istočnim kulturama je ovaj poremećaj manje izražen zato što je individualnost podređena kolektivizmu, za razliku od onih sa zapada. Dr Švrakić napominje da ovi ljudi počinju da se leče tek kada napune 40 godina, jer do tada duboko veruju u iluziju da im se svi dive, očekujući konačnu potvrdu svoje vrednosti.
– Tek kada shvate da takvu potvrdu nikada neće dobiti, dolaze da se leče. Mnogi od njih imaju izraženi talenat za neki sport ili muziku, pa im se „prašta” tolika okupiranost sobom. Postoji i normalna narcisoidnost, kada osoba o sebi misli pretežno dobro, ali se to smatra samopoštovanjem. Međutim, nije dobra patološka narcisoidnost koja je, ipak, izlečiva – istakao je dr Švrakić, koji je inače doktorirao na temi o narcisoidnom ponašanju, a dobitnik je i Fulbrajtove stipendije za psihijatriju.
Među „narcisima” ima više žena nego muškaraca, jer su sklonije doterivanju i otkrivanju određenih delova tela, kao i insistiranju na pokazivanju ženskih „atributa”. Muškarci, pak, ispoljavaju ovu boljku kroz profesionalne uspehe.
– Istraživanje u Engleskoj je pokazalo da su zatvorenici i uspešni biznismeni imali isti stepen narcisoidnosti. Mnogi od takvih ljudi imaju i problem sa alkoholizmom ili narkomanijom. Kako se suočavaju sa realnošću, tako shvataju i da se njihova fantazija o sopstvenoj vrednosti neće ostvariti, pa pribegavaju porocima. Motivi klinike za lečenje bolesti zavisnosti „Naltrex zone” koju smo nedavno otvorili u Beogradu jesu da se pomogne i ovim ljudima – naglasio je dr Švrakić.
Prema rečima našeg sagovornika, postoji i takozvano maligno narcisoidno ponašanje, a pravi primer za ovaj poremećaj je, recimo, bivša mis koja se i u poznim godinama i dalje oblači i šminka kao da je u tinejdžerskom dobu, što joj ne priliči, a ne može da proceni da to što radi nije dobro.
– Za lečenje ovakvog stanja je potrebna psihoterapija, a ukoliko se uz poremećaj pojavi i depresija, onda je neophodna i terapija lekovima. Ovi ljudi mogu da imaju veoma uspešne karijere, a mogu se prepoznati još od malih nogu. To mogu biti i deca koja se teško suočavaju sa time kada dobiju ocenu pet minus u školi, misle da su predodređeni za velike stvari, da imaju pravo na više, zavisni su i ljubomorni, ali i paranoični da svi žele da ih sputaju u njihovom napredovanju. Imaju osećanje sopstvene grandioznosti, ali je sve to na „staklenim nogama” – dodao je naš sagovornik.
Kako se može videti da li neko „narcis”? Dr Švrakić naglašava da se to vidi po stavu osobe, po očima i tome da li je skroman. Uglavnom govore u prvom licu jednine (ja, pa ja), ali i imaju bujnu maštu, zamišljajući često da se sviđaju svakome i da ih svi vole...
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 01/11/2008]
