Izvor: RTS, 08.Okt.2012, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oproštaj od Vojina Dimitrijevića
Na komemomorativnoj sednici u Skupštini grada Beograda od Vojina Dimitrijevića, borca za ljudska prava, pravnika, humaniste i pedagoga, profesora, oprostili su se njegovi prijatelji i saradnici.
Srpsku nauku i društvo napustio je čovek koji je svojim znanjem, hrabrošću i poštenjem bio inspiracija generacijama mladih pravnika i boraca za ljudska prava, poručili su sa tugom prijatelji i saradnici osnivača Beogradskog centra za ljudska prava, profesora Vojina Dimitrijevića.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Nalazeći simboliku u tome da je preminuo 5. oktobra, upravo na dan kada su se otvorile razvojne šanse srpskog demokratskog društva, poštovaoci Dimitrijevića i njegovog dela su na komemorativnoj svečanosti u Skupštini grada Beograda u nekrolozima zaključili da je njegova borba za prava pojedinca i protivljenje svim oblicima totalitarizma ostala trajna tekovina savremene srpske demokratije.
U poruci gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, koji nije mogao da prisustvuje komemoraciji, navedeno je da Dimitrijević čitav svoj život posvetio tome da dođe do promena u Srbiji i da su se petooktobarske promene dogodile upravo zahvaljući njemu i ljudima poput njega.
Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta "Union", na kome je Dimitrijević predavao poslednjih godina, prisetila se da je on bio jedan od retkih pravnih pisaca humanista koji su se bavili pojedincem i prezirali bezličnu pravnu retoriku i izraze poput "pravnog lica".
Prema njenim rečima, osvajanje slobode u Srbiji i na Balkanu bilo je cij naučnog životnog opusa Dimitrijevića.
"Vojin je morao razmicati tesne granice u koje su promoteri neslobode pokušali da ga smeste i on ih je razmicao. On je bio čovečanski pravnik i svojim promovisanjem ideje ljudskih prava zamerio se takozvanim državotvornim pravnicima", rekla je profesorka Rakić Vodinelić.
Dimitrijevićevu energju i volju za životom, prožetu dubukim smislom za humor, ona je sažela u jednom od njegovih citata: "Kada neko ovde živi duže od svog oca i kada ima sreću da nije bio u zatvoru, kao što sam je ja imao, onda su za Balkan to viškovi života i slobode koje možemo smatrati čistim ćarom".
I Dimitrijevićev dugogodišnji saradnik Dragor Hiber izrazio je nadu da će njegova naučna i politička borba biti oplodotvorena i da će se njegovim opsesivnim temama, kao što su terorizam i strahovlada, u budućnosti baviti istoričari, a ne pravnici i politikolozi.
"Ostao je do kraja prisutan i delatan, komentarom i polemikom, to je Vojin borac. Znanje etičnost i hrabrost su obeležja njegove borbe, jer dok smo mi njegovi sagovornici mogli da se sakrijemo iza njega, on je uvek bio vidljiv", rekao je Hiber.
I zaštitnik građana Saša Janković i Dimtrijevićeva nekadašnja asistentkinja Milica Delević ocenili su da je Srbija ostala bez svog najvećeg borca za ljudska prava, čije su misli i delo u temelju današnjeg poimanja ljudskih sloboda.
Dimitrijević je, kako se priseća Delevićeva, bio veliki čovek, ne samo zbog znanja i iskustva, već zbog hrabrosti, doslednosti, dostojanstvenosti i intelektuanog poštenja.
Delevićeva je istakla da se Dimitrijević erudicijom i humorom borio protiv nacionalizma, populizma i demagogije i bio je redak glas koji je čak i u srpsku političku svakodnevicu unosio razum i meru.
Kremacija posmrtnih ostataka profesora Dimitrijevića biće održana sutra na beogradskom Novom groblju.
