Izvor: Blic, 13.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opisna ocena iz veronauke
Opisna ocena iz veronauke
BEOGRAD - Gordana Aničić, ministar vera u Vladi Republike Srbije, izjavila je za 'Blic' da je postignuta 'definitivna saglasnost za uvođenje veronauke u škole'. Ona je istakla da postojeća republička vlada, zbog problema u funkcionisanju, neće uspeti da do svog raspuštanja odluku o uvođenju veronauke 'pretoči u pravna akta'. Na pitanje da li će veronauka biti uvedena kao redovan ili fakultativan predmet, dr Gordana Aničić je naglasila:
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Naš predlog je da veronauka u osnovnim školama bude uvedena kao redovan, a u srednjim kao fakultativan predmet.
Ona je istakla da budući profesori veronauke, koje će naravno plaćati država, mogu biti ne samo sveštenici i teolozi, već i sociolozi i istoričari religije, a ocenjivanje će najverovatnije biti opisno.
Komentarišući protivljenja pojedinih nevladinih organizacije uvođenju veronauke, Gordana Aničić naglašava da veronauka postoji u zapadnim demokratskim zemljama.
- Uvedena je u Rusiji i Republici Srpskoj, pa zašto ne bi bila i u Srbiji. Svedoci smo da sve veći broj mladih konzumira drogu i bavi se kriminalom. Poštovanje hrišćanskih etičkih vrednosti je, što je iskustvo potvrdilo, najbolji lek za te bolesti.
Za opisno ocenjivanje izjasnio se i protođakon Radomir Rakić, lektor i profesor engleskog jezika na Bogoslovskom fakultetu.
- Treba imati u vidu negativno iskustvo pre Drugog svetskog rata kada su mnogi učenici zbog negativnih ocena iz veronauke omrznuli i hrišćanstvo, i tako postali komunisti.
Nakon nedavno završenog Arhijerejskog sabora SPC, koji je u celini bio posvećen crkvenoj prosveti, posebna komisija pri Svetom sinodu počela je da priprema štampanje udžbenika za veronauku. Profesor Rakić se zalaže da novi udžbenici za veronauku 'budu obrađeni po najsavremenijim naučnim metodama, kao i da se u nastavi koriste savremena audio-vizuelna sredstava: atlasi, video-zapisi i filmovi'.
U sredinama gde su učenici većinom muslimanske, odnosno rimokatoličke ispovesti nastava će se odvijati po udžbenicima koji su pripiremili ili su štampani uz saglasnot Rimokatoličke crkve i Islamske zajednice. Profesori veronauke će u tim sredinama najčešće biti katolički sveštenici i muslimanski verski službenici koji su završili Medresu. Srpska pravoslavna crkva će preuzeti obavezu o izvođenju nastave za učenike pravoslavne veroispovesti.
Beogradski nadbiskup France Perko, pozdravjajući inicijativu za uvođenje veronauke u škole, založio se, u izjavi za 'Blic”, da se u mešovitim sredinama u istoj školi veronauka predaje istovremeno i deci pravoslavne, rimokatoličke, evangelističke i islamske veroispovesti.
- Na državnim i prosvetnim vlastima je da utvrde cenzus koliko najmanje učenika treba da bude u razredu da bi se predavala veronauka za učenike određene veroispovesti. U slučajevima gde je taj broj ispod predviđenog cenzusa na crkvama je obaveza da pri hramovima same organizuje veronauku onako kako smatraju. Nadbiskup Perko je rekao da za decu rimokatoličke veroispovesti neće biti potrebno izvođenje veronauke u državnim školama, jer na području beogradske nadbiskupije koja obuhvata granice predkumanovske Srbije ima samo 80 učenika. U Vojvodini je situacije drugačija, decu mađarske nacionalnosti veronauku mogu učiti u školama.
Nadbiskup Perko je rekao da Rimokatolička crkva ima mnogo udžbenika za veronauku, te da u saradnji sa prosvetnim vlastima neće biti teško pripremiti učila za novi predmet. S.Erić Zajednička nastava
Beogradski Muftija Hamdija Jusufspahić predložio je, je u izjavi za 'Blic' da država odredi nekoliko škola gde bi se za decu islamske veroispovesti predavala veronauka.
- Učenici islamske veroispovesti iz svih beogradskih škola, dolazili bi jednom sedmično u određene škole gde bi se organizovala predavanja - ističe muftija Jusufspahić. On kaže da će Islamska zajednica u nastavi delom koristiti udžbenike iz Bosne i Hercegovine. Pozdravljajući uvođenje veronauke Hamdija Jusufspahić ističe da svi unašoj zemlji trebaju da upoznaju veru drugog, jer 'je neznanje najveći neprijatelj'
