Izvor: Politika, 24.Jan.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacije u Beogradskom KBC-u o trošku države?
Dok vlasnik privatne bolnice koja mesecima ne radi, najavljuje dogovor sa državom i partnerom iz Amerike nadležni u zdravstvu
Ukoliko planovi čelnika privatne bolnice Beogradski KBC budu sprovedeni u delo, pacijenti iz naše zemlje bi već za dva meseca mogli da se ponovo leče o trošku države u ovoj ustanovi. Kako nezvanično saznajemo, postoji ideja da država, zbog nedostatka kapaciteta u nekim oblastima medicine, ponovo sklopi ugovor o saradnji sa ovom klinikom kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se njenih 6.000 kvadratnih metara iskoristilo. Vrata na ovoj bolnici zabravljena su više meseci i napravljeni su ogromni dugovi, pa se čeka strani partner koji bi pomogao da ustanova opet „stane na noge”.
Kako objašnjava vlasnik bolnice Dragan Pavlović, u toku je završna faza pregovora sa jednom američkom kompanijom koja treba da postane njihov partner. Njihova ideja je da ova ustanova treba da se „podigne” i izvuče iz teške situacije, da se kadrovski „ojača” i da se uključi u zdravstveni sistem tamo gde postoje veće liste čekanja, poput ortopedije i kardiohirurgije. Pavlović očekuje da bi već polovinom ili krajem marta ova bolnica mogla da proradi punim kapacitetima.
– Imamo dobre signale da ćemo moći da realizujemo planove. Bolnica je bila na dobrom putu da se razvije, ali se u celu priču, na žalost, umešala politika. RFZO nije raskinuo ugovor sa nama, već ga jednostavno nisu produžili. Mi smo svesni toga da u Srbiji ljudi nemaju hleb da jedu, a kamoli da plaćaju komplikovane operacije. Zato i jeste naša ideja da država finansira neke vrste intervencija i da se iskoriste naši kapaciteti. Razgovarali smo sa ministarkom zdravlja i sa direktorom KCS-a o tome – kazao je Pavlović.
Naš sagovornik smatra da oni imaju kapacitete da rade godišnje više od hiljadu kardiohirurških intervencija, ali i ostale operacije iz drugih medicinskih oblasti. On ističe da država ne bi morala da ulaže novac u izgradnju neke nove bolnice i da ne bi plaćala amortizaciju opreme i račune, već samo cenu usluga koje bi bile najkonkurentnije.
Kako je nedavno za „Politiku” objasnio prof. dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, zgrada privatnog Beogradskog KBC-a bi mogla da se iskoristi, posebno za deficitarne specijalnosti, poput oftalmologije, ortopedije i kardiohirurgije.
– Ja sam neko vreme tamo radio, pa sam taj posao napustio. Tu imate jednu gotovu ustanovu i tehniku, i ako bi to država preuzela to bi bilo dobro najviše zbog obavljanja operacija na koje se duže čeka. Razgovarao sam sa ministarkom zdravlja baš oko te bolnice, da se po mogućnosti ona „aktivira” – kaže dr Ristić, koji je jedno vreme bio na čelu pomenute privatne bolnice.
Ova klinika, poznata po obavljanju operacija srca o trošku države i zbrinjavanju predsednika Srbije Tomislava Nikolića tokom štrajka glađu u aprilu 2011, u više navrata je pokušavala da se izvuče iz dugova i da nađe nove partnere ili vlasnike. Kandidati za kupovinu bolnice, kako se u javnosti pominjalo, bili su turska klinika „Adžibadem”, makedonska bolnica „Filip Vtori”, jedna nemačka kompanija i još nekoliko stranih zdravstvenih grupacija. Problemi sa likvidnošću su usledili posle raskidanja ugovora koji je bolnica imala sa RFZO za obavljanje kardiovaskularnih operacija (tada je objašnjeno da je prestala potreba za angažovanjem privatne bolnice zbog smanjenja broja pacijenata na čekanju), a bilo je pojedinih izjava da je ugovor raskinut zbog toga što ova bolnica nema dovoljno stručnog kadra.
-----------------------------------------------------------------
RFZO plaća po učinku
Koliko je realno da dođe do potpisivanja novog ugovora između RFZO-a i privatnog Beogradskog KBC-a, odgovor smo potražili u fondu. U toj instituciji napominju da RFZO razvija sistem plaćanja po usluzi, odnosno po učinku lekara koji će doneti više reda u sistem zdravstvene zaštite, doneti nov način poslovanja i biti tržišno orijentisan. To je jedan proces koji traje i na kojem se intenzivno radi, kaže Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO-a, koji da bi se sproveo zahteva donošenje novih standarda i normativa, nomenklaturu usluga i novi cenovnik usluga, a sve to u odnosu na broj stanovnika i njihovih potreba.
– Što se tiče dosadašnjeg sklapanja ugovora između RFZO i ustanova koje su van plana mreže, ta procedura je regulisana na način da se ugovor može zaključiti samo za broj i vrstu zdravstvenih usluga koje se ne mogu obezbediti u okviru postojećih kapaciteta zdravstvenih ustanova. Mišljenje o opravdanosti zaključivanja ugovora za broj i vrstu usluge sa privatnom zdravstvenom ustanovom daje Institut za zaštitu zdravlja „Dr Milan Jovanović-Batut”, a saglasnost Ministarstvo zdravlja. Ugovor se zaključuje primenom cena pojedinačnih zdravstvenih usluga ili za izvršenje programa za određeni broj usluga – objasnila je Mirosavljevićeva.
-----------------------------------------------------
Ministarstvo zdravlja bez odgovora o pregovorima
Iako se više puta u javnosti pominjalo da bi zbog nedostatka kapaciteta u državnim ustanovama mogli da se iskoriste oni u Beogradskom KBC-u, u Ministarstvu zdravlja nisu odgovorili na naše pitanje da li se vode pregovori oko toga da se u pomenutoj bolnici obavljaju operacije o trošku države.
– Zdravstvena politika je usmerena na sugestiju RFZO da sarađuje, sklapa ugovore sa privatnim ustanovama u segmentu gde nemamo kapacitete u okviru mreže zdravstvenih ustanova čiji je osnivač Vlada Srbije – kažu u Ministarstvu zdravlja.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 24.01.2013.
