Izvor: Politika, Tanjug, 18.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacije srca zakazuju se tek za 2011. godinu
Da hirurzi operišu i dan i noć, problem ostaje zbog nedovoljnog broja mesta u intenzivnoj nezi. – Do kraja godine intervencije zakazane 2007.
Do kraja ove godine u operacione sale Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije zbog operacija na srcu i srčanim zaliscima ući će oko 200 pacijenata, koji su na listi čekanja od 2007. godine. Pacijenti koji se ovih avgustovskih dana upisuju na listu čekanja i dogovaraju o intervenciji na srcu, osim ukoliko nije reč o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << urgentnim stanjima, zakazuju se za 2010. pa i za 2011. godinu. Da je problem veliki, jasno je i laicima i nadležnima u zdravstvu.
Kad je nedavno smenjen stari i postavljen novi direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije profesor dr Mile Vraneš, on je prvo pregledao listu zaostalih slučajeva, a onda polako počeo da definiše probleme, uvodi red i traži rešenja:
– Na našoj listi čekanja za operaciju u Kliničkom centru Srbije sada ima ukupno oko 800 imena, stotinak manje nego ranije. Prvo smo pozvali sve sa spiska iz 2007. godine, uputili ih na ponovnu kateterizaciju, jer ovi nalazi posle šest meseci često zastarevaju. Zakazane su im operacije. Otkrili smo i da je pedesetak ljudi već operisano, što govori u prilog potrebi za jedinstvenom i tačnom listom, a ne da su pacijenti prijavljeni za intervencije u sva tri centra u Srbiji. Za četiri meseca imaćemo završenu listu čekanja prema skoru rizika i godinama starosti pacijenata, da bismo uveli red i da više ne bude svojevoljnog zakazivanja – nabraja dr Vraneš.
Direktor Kliničkog centra docent Đorđe Bajec za „Politiku” kaže kako broj obavljenih operacija na srcu diktiraju kapaciteti intenzivne nege, jer na 13 kreveta sa 12 monitora ne možete smestiti 130 bolesnika.
– U KCS poboljšana je dijagnostika, ali to sada znači da se otkriva mnogo veći broj pacijenata kojima je potrebna operacija, pa se lista čekanja održava. Ali, mnogo je stvari popravljeno u odnosu na ranije godine: manja smrtnost na operacijama, bolje preživljavanje kod infarkta, jer čovek koji doživi infarkt na ulici, ili u svojoj kući, zahvaljujući boljoj službi Hitne pomoći i boljoj dijagnostici u Urgentnom centru, sada se spasava. Od Ministarstva zdravlja dobili smo 50 miliona dinara i započeli tender za nabavku centralizovanog monitoringa, pa ćemo rešavati i problem intenzivnih nega.
Dr Vraneš dodaje kako zaista hirurzi mogu da operišu i dan i noć, ali da je najveći problem, „usko grlo”, smeštaj operisanih pacijenata na intenzivnu negu.
– Kod teških intervencija u kardiohirurgiji, pacijentu u toku operacije, koja traje od sedam do osam sati, spuštamo temperaturu na 14 do 18 stepeni Celzijusa, a posle operacije treba sve te metaboličke procese vratiti u ravnotežu, pa je za oporavak u intenzivnoj nezi u idealnim uslovima, bez komplikacija, potrebno od sedam do osam dana, ali ima onih koji krevet zauzimaju i dve nedelje ili mesec dana. Ima slučajeva koji idu mimo svih lista, poput disekcije aorte, infarkta, komplikacija u toku kateterizacije. Nije isto ni kada operišete nekoga ko ima 55 ili 75 godina, kada su komplikacije češće i kada krevet na intenzivnoj nezi zauzima duže – navodi dr Vraneš.
Ipak, naš sagovornik priznaje da, kada se bolesniku saopšti da će na operaciju čekati dve ili tri godine, mnogima to deluje neshvatljivo.
– Često pomisle „pa, taj neće dočekati operaciju” i istina je da određeni procenat pacijenata ne dočeka. Međutim, uz dobru procenu i praćenje pacijenata kada je reč o bolestima srca ta prognoza je u 80 odsto slučajeva ostvariva – liste čekanja postoje u svim, pa i najrazvijenijim zemljama. Možda vam je teško da poverujete, ali veliki broj pacijenata uglavnom ima razumevanje za čekanje. Kako je reč o intervencijama na srcu, koje uvek nose rizik, bilo da operišete iste večeri ili za dve godine, neki odlaganje prihvataju lakše, a drugi teže. Međutim, zaista u Srbiji mora što pre da se napravi jedinstvena i transparentna lista čekanja – stav je dr Vraneša.
-----------------------------------------------------------
Nedostižne intervencije u inostranstvu
O operaciji u inostranstvu građani Srbije sa uobičajenim platama mogu samo da sanjaju. Dok je cena kardiohirurške intervencije u Srbiji koju pokriva zdravstveno osiguranje 6.000 evra, u Hjustonu ista operacija ne može se obaviti za manje od 50.000 dolara, a u evropskim centrima za 15.000 evra.
Olivera Popović
[objavljeno: 19/08/2009]
