Izvor: Politika, 22.Jun.2014, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacija „slana krv”
Temperatura tela teško povređenih pacijenata snižava se na 10 stepeni Celzijusa, a izgubljena krv zamenjuje se smrznutim slanim rastvorom. Reč je o najnovijem eksperimentu američkih hirurga koji finansira Ministarstvo odbrane SAD
Oni u trauma centre širom Amerike stižu već otpisani. Povređeni u pucnjavama ili brutalnim tučama izgubili su mnogo krvi i imaju jedva pet do 10 odsto šansi da prežive. Takvi pacijenti su glavna „ciljna grupa” najnovijeg eksperimenta koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primenjuju hirurzi medicinskog centra Univerziteta Pitsburg.
Izgubljena krv zamenjuje se smrznutom slanom vodom, kojom se telesna temperatura traumatizovanog pacijenta spušta na jedva 10 stepeni Celzijusa i potom se kreće u borbu za spasavanje života. Kod normalne temperature tela od 36 stepeni Celzijusa hirurgu ostaje manje od pet minuta da obnovi cirkulaciju pre nego što nastupe oštećenja mozga.
Ali, mnogo puta smo čitali o slepim putnicima koji su, skriveni u prtljažniku aviona na visini od 11.500 metara, na vrlo niskim temperaturama i razređenom vazduhu, preživeli let bez posledica po zdravlje. Šezdesetih godina u Sibiru su decu pre operacije na srcu stavljali u led, povećavajući im šanse za preživljavanje.
Hirurzi iz Pitsburga su objavili da su s eksperimentima počeli još u aprilu, ali odbijaju da kažu koliko su traumatizovanih pacijenta lečili na ovaj način. Dodali su da će tek posle 10 ovako lečenih pacijenata izaći u javnost s rezultatima. Nikada do sada ovakav eksperiment nije obavljen na ljudima.
– Ovo je kao iz „Ratova zvezda”! – uzviknuo je Tomas Skali, trauma hirurg sa Univerziteta u Merilendu. Ispitivanje je finansijski podržalo Ministarstvo odbrane, navodi se u članku „Njujork tajmsa”.
Novo rešenje je revolucionarno, mada postupak hipotermije – snižavanja telesne temperature pacijenta, kojim se usporava metabolizam umirućeg da bi se dobilo više vremena, potrebnog da se spasi život – nije nepoznat u medicini. Šta o ovoj spektakularnoj metodi misle naši lekari?
Kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić iz Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije za „Politiku” objašnjava kako se u toku operacija kod svih srčanih pacijenata temperatura tela snižava na 33 stepena Celzijusa.
– Međutim, postoje posebne intervencije, kao što su operacije zamene aorte koja je pukla, kod kojih temperaturu pacijenta spuštamo čak i do 14 stepeni. To radimo jer moramo da prekinemo cirkulaciju u centralnom nervnom sistemu. Što kraće držimo pacijenta na ovim niskim temperaturama, manja su oštećenja na mozgu, ali limit trajanja ovih intervencija je oko sat vremena. Iz iskustva znamo da, ako zahvat završimo za 15 minuta, neće biti nikakvih neuroloških ispada, ali ako potraje duže, čak prođe sat vremena, kod određenog procenta pacijenata mogu da se jave oštećenja nekih moždanih funkcija: ne mogu da govore, da mrdaju ruke ili noge – objašnjava dr Ristić.
Ovaj kardiohirurg dodaje da to nije nova tehnika u kardiohirurgiji, ali jeste u urgentnoj hirurgiji.
– U Beogradu, samo na Klinici za kardiohirurgiju KCS, godišnje se uradi oko 70 ovakvih operacija. Ako aorta nije drastično pokidana i procenimo da ćemo operaciju uspešno završiti za desetak ili 15 minuta, ne hladimo pacijenta do 14 stepeni telesne temperature. Mi ne dajemo hladni rastvor, nego je pacijent priključen na mašinu za vantelesni krvotok. Dobija sopstvenu krv, koju je ohladila ova mašina. Ideja da se umesto krvi u krvotok ubacuje hladni, slani rastvor i temperatura spušta na samo 10 stepeni je nova i ostaje da se vidi da li će biti metoda budućnosti – oprezan je dr Ristić.
Jedno od glavnih upozorenja kritičara nove metode je da će teško povređeni, praktično već otpisani ljudi, možda zahvaljujući novoj metodi i preživeti. Ali oni upozoravaju da će u život biti vraćeni u vegetativnom stanju, kao biljke.
Etičari podsećaju da kod tako teško traumatizovanih pacijenata, bez svesti, a često i bez najbližih članova porodice, nije moguće uzeti informisani pristanak – potpisanu saglasnost da se nad njima izvrši ovaj eksperiment, uz predočavanje svih rizika i loših ishoda.
Specijalista transfuzione medicine dr Branko Čalija sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” pita se: kome su ovakve intervencije namenjene?
Kako ovo ispitivanje finansira Ministarstvo odbrane SAD, postavlja se pitanje da li je nova metoda zapravo namenjena nastradalim vojnicima, a ne za zbrinjavanje povređenih u okršajima uličnih bandi ili, možda, za taksiste, smrskane u saobraćajkama, što su u ovom času najizgledniji kandidati za eksperimentalno lečenje.
– U Vijetnamskom ratu povređeni američki vojnici dobijali su samo nultu krvnu grupu, koja se može dati svima, a dobijali su je iz razarača ukotvljenih uz obalu Vijetnama i zato nikada nisu pogrešili. Ranjenim Vijetnamcima, međutim, davali su krv koja bi im „pala pod ruku”, nezavisno od toga koju su krvnu grupu povređeni imali, pa su neki preživljavali duže, a neki kraće. To je opisano u mnogim radovima i ne krije se. Zato Amerikanci danas imaju veliko saznanje i iskustvo o tome kakvi su efekti prijema tuđe krvi, odnosno nepodudarnosti krvnih grupa – navodi dr Čalija.
Ovaj transfuziolog ne krije da je rezervisan prema novom eksperimentu, dodajući da je to za sada ipak više teoretska mogućnost, mada Amerikanci imaju veliko iskustvo u rešavanju teških trauma.
Zlatni sat
– Najvažnije je pitanje šta će se posle tako drastičnog smanjenja telesne temperature događati sa ćelijama mozga, srca, svih ostalih organa. Možda će nekome pomoći da prežive čuveni „zlatni sat”, optimalno vreme od jednog časa za zbrinjavanje najteže traumatizovanih pacijenata, potrebno da spasu glavu, goli život. Ali, ostaje pitanje – koji bi organi bili zauvek mrtvi. Za svaku strukturu ćelija postoji tačno poznato vreme koliko mogu da podnesu stanje hipoksije – bez kiseonika. Ako je cilj ovih eksperimenata samo da se vrati tečnost potrebna da povređeni ne iskrvari, nepoznanica je šta će biti sa organima koji nisu dobili kiseonik u dužem vremenskom periodu, kada dolazi do odumiranja funkcija ćelija tih organa – smatra dr Branko Čalija.
Olivera Popović
objavljeno: 22/06/2014
