Izvor: Politika, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasno "sunce" solarijumsko
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je desetostruko povećan broj obolelih od raka kože
S prvim stvarno toplijim danima, u tek postavljene bašte kafića izmilele su već preplanule, čokoladirane lepotice. Kad su se pre osunčale? Nema tajne gde se početkom aprila može nabaciti preplanuli ten. Solarijumi su u ovom trenutku mesta u kojima se traži termin više. Teško je odoleti bronzanom tenu, koji je postao moda bez obzira na godišnja doba. Za upozorenja o štetnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak ozbiljnoj opasnosti i riziku da se dobije rak, mnogi ne mare.
Najsvežije upozorenje stiže iz Ženeve, iz Svetske zdravstvene organizacije. Broj slučajeva raka kože je povećan za deset puta u periodu od 1985. do 2006. godine, a na ovo drastično uvećanje uticalo je nekontrolisano sunčanje u solarijumu, poručili su krajem marta čelnici SZO. Podsetili su da solarijumi ne podležu kontroli, kao i da bi svaka država morala da ima propise kojima bi vlasnike obavezivali da pre korišćenja upozore klijente na opasnost od raka i starenja kože, koje može da izazove upotreba ovih uređaja. To je, po njima, ključni razlog što se sa 3.000 obolelih od raka kože godišnje, koliko ih je bilo 1985. godine, broj povećao na 33.000.
Primarijus dr Aleksandar Adamović, naš ugledni dermatolog, nije iznenađen ni novom porukom ni statistikom SZO, ali ni činjenicom da ni kod nas niko ne sluša upozorenje lekara da je sunčanje u solarijumima rizično i opasno.
– Ovakva upozorenja kod nas niko ne shvata ozbiljno, poput onih o štetnosti pušenja ili pića. Takav smo narod. Sunčanje u solarijumima ni po čemu se ne razlikuje od izlaganja suncu na nekoj plaži. Mehanizam dejstva na koži je isti: sve što joj se dešava na plaži, dešava joj se i pod lampama u solarijumu, kaže za "Politiku" dr Adamović, direktor Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beograda. Naš sagovornik kaže još i da ni jedan dermatolog ne želi da paniči i plaši ljude ili da ih odvrati od boravka na svežem vazduhu i uživanja u sunčanim danima, ali svako mora da zna šta je rizično ponašanje i kako se ponašati da kožu oštetimo što manje:
– Nekada se smatralo da sunčanje u solarijumima nije opasno, odnosno da takozvano A zračenje, koje pripada snopu UV (ultravioletnog zračenja) u koži prodire dublje, a pri tome je ne oštećuje, međutim dermatološka, stručna udruženja brzo su odbacila takvo objašnjenje. Sve što se na koži dešava na plaži, dešava se i u solarijumu: koža gubi vlagu, uništava se elastin i kolagen, usporava stvaranje potrebne količine masti, dolazi do isušivanja, a najopasnije – može da uzrokuje i genske modifikacije i rak.
Dr Adamović kaže kako sunčanjem u solarijumu mi zapravo, slikovito rečeno, zloupotrebljavamo majku prirodu. Naime, postoje mehanizmi za koje se priroda pobrinula da nas štiti od preterane radijacije ultraljubičastih zraka, kada koža pocrveni, pa se onda odmara i umiruje kada se sklonimo sa sunca. Međutim, kada se namerno "pržimo" u solarijumu, to je kao da lampica u vatrogasnoj služi gori i poziva na uzbunu bez prestanka.
– Svako sunčanje je prečica za brže staranje, ali i za rak kože. Međutim, mi kao lekari možemo da sugerišemo, objasnimo, upozorimo da to može da dovede do maligniteta, ali nikome ne možemo da zabranimo da na taj način tera modu. U solarijumu bi svako trebalo da bude obavešten o količini, dozi emitovanih zraka koje će dobiti i o dozvoljenom izlaganju takvom zračenju. U Evropi svi saloni imaju licence i obučena lica, a uveren sam da će doći vreme da tako nešto zaživi i kod nas – kaže dr Adamović.
Umereno sunčanje prija, ne negira naš sagovornik, ali kaže nikako posle devet, 10 sati ujutru ili pre 17 popodne. Doktor ima razumevanja i za one koji ne mogu da podnesu svoju bleštavu belinu, koja je izašla iz mode. Odlazak u solarijum jednom nedeljno, po njemu, trebalo bi da bude sasvim dovoljno. Problem je što to za poželjni bronzani ten, kakav je danas u modi, jedan odlazak je kao – nijedan.
Dr Adamović kaže kako se u poslednje vreme i kod nas mnogo više misli na prevenciju i rano otkrivanje raka kože. Lekari iz domova zdravlja su prošli kurseve na kojima su naučili kako da svoje pacijente pošalju na dermoskopiju, metodu ranog otkrivanja malignih promena na koži. Tako je pre dve godine u Zavod za kožne bolesti na pregled stiglo 1.200, a već lane taj broj je utrostručen: urađeno je 3.600 dermoskopija kod ljudi koji su došli zbog promena na koži i mladeža za koje je postojala sumnja da su melanomi.
U najvećem riziku da dobiju rak kože pre svega su osobe koje rade na otvorenom prostoru – od građevinaca do prodavaca, zbog keratoza i malignih promena na koži. Osobe svetlih očiju i svetle puti, riđokosi i pegavi ljudi, kao i osobe koje pri izlaganju suncu brzo gore, takođe spadaju u kategoriju najugroženijih. Dr Adamović kaže da sve zavisi od vrlo individualne sposobnosti kože da proizvodi melanin, čija je produkcija kod tamnoputih i tamnookih bolja, mada su i oni dužni da na suncu budu oprezni. Osim ovih osoba, u opasnosti su i ljudi koji imaju mnogo mladeža na koži, a naročito osobe u čijoj je porodici već bilo slučajeva obolevanja od malignog melanoma. Doktor primećuje i da je među obolelima sve više mlađih osoba u tridesetim i četrdesetim godinama, što je nekada bila retkost.
Olivera Popović
[objavljeno: 10.04.2007.]
