Izvor: Blic, 10.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasne igre sa hranom
Opasne igre sa hranom
Genetski modifikovana hrana predmet je sve češćih sporenja stručne javnosti širom sveta, a sve je veći broj evropskih zemalja koje su zabranile promet ove hrane.
- Nauka još ne može da sagleda eventualne posledice genetski modifikovane hrane po ljudsko zdravlje, ali postoji bojazan od nestabilnosti promena, koje više ne bi bile pod kontrolom. Naročito opasne bi mogle biti posledice kombinacija modifikovanih gena sa mikroorganizama koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parazitiraju u ćeliji. Svaka kombinatorika u genomu u ćelijama koje su podložne infekciji mikroorganizmima, a naročito virusima, preti da napravi novu kombinatoriku između genoma ćelije domaćina i virusa. To znači nove, izmenjene viruse i nove virusne bolesti, poput ptičjeg gripa i SARS-a, mada nemamo dokaze da su oni tako nastali. S obzirom na to da se virusi i prirodno pojavljuju takvom kombinatorikom, a mi im genetskim inženjeringom povećavamo šansu, bojim se da će to podstaći brzinu pojavljivanja novih virusa. Oni mogu biti bezopasni, ali isto tako i izuzetno opasni. Tako možemo pretpostaviti da ćemo u poljoprivredi napraviti prvo životinjske nove viruse, a u zatim u kombinaciji sa njima dobiti i viruse opasne za ljude - objašnjava u razgovoru za 'Blic' Lazar Ranin, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i naš istaknuti mikrobiolog.
Prema njegovim rečima, napredak nauke je nužan, pa i istraživanja iz oblasti genetskog inženjeringa treba nastaviti, ali uz veliku dozu opreza.
- Bojim se da je prerano da se to primeni, odnosno da izađe iz laboratorije. Verifikaciju ponašanja u nekoliko narednih generacija mi još nemamo. Obično naučnici imaju oprez, a bojim se da sa genetski modifikovanom hranom ne žure naučnici, već oni koji će od toga imati profit, a to su multinacionalne kompanije. Kada naučnici nešto novo 'napipaju', a neko pokuša to da materijalizuje, onda nastaje opasnost i gubitak opreza vrlo često vodi u grešku - tvrdi Ranin.
Nepostojanje zakonske regulative kod nas otvara brojne mogućnosti za crno tržište genetski modifikovane hrane.
- Za sada znamo da se na našem tržištu pojavljivala genetski modifikovana soja, zbog nekih proizvođačkih specifičnosti koje povećavaju količinu i prinos. Ona je u svakom slučaju bila dobar mamac, jer su se neki ljudi kod nas odlučili da zaseju genetski modifikovanu soju. Verovatno je bilo još nekih sorti, za koje nemamo dokaza. Nešto je bilo i preorano i pokušavano je da se to zaustavi. Siguran sam da će kontrola tržišta u tom pogledu biti pojačana, ali mislim da nije dobro ozakoniti promet takve hrane. U budućoj zakonskoj regulativi treba imati u vidu stav mnogih zemalja Evropske unije, poput Francuske, Italije, Danske i drugih, koje su zabranile promet genetski modifikovane hrane. U tom pogledu ne treba praviti izuzetak, već slediti stav EU. Za sada ne znamo stavove naših zakonodavaca, ali znamo da je naš ministar poljoprivrede Ivana Dulić-Marković blagonaklona prema genetski modifikovanoj hrani. To ne mora da znači da će njeno mišljenje ući u zakonsku regulativu i da će se Ministarstvo poljoprivrede založiti da mi odobrimo GM hranu, bar ne pre zemalja Evropske unije, kojoj težimo da se pridružimo - kaže Ranin. Katarina Preradović
