Izvor: Politika, 27.Avg.2010, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasna terapija sprovođena i pod pretnjom
Mikoza je kod oko 200.000 ljudi u svetu lečena rendgenskim zracima, najviše u Jugoslaviji, Poljskoj i Izraelu
Redakciji „Politike” i juče se javljao veliki broj ljudi lečenih od mikoze u okviru masovne kampanje tretmana rendgenskim zracima polovinom prošlog veka, koji je kasnije doveden u vezu sa pojavom tumora na glavi i drugih oboljenja. Živanka Kecojević (66), iz Beograda, kaže da su njenog brata i nju autobusom doveli iz sela Dragojevac na terapiju u Beograd, koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je organizovano u zgradi Bogoslovije.
– Odveli su nas na lečenje pod pretnjom. Tako je to bilo u ono vreme. Osećali smo se kao da smo u logoru. Svi su nas zvali „mesečari” zbog toga što smo nosili bele, „gipsane” kapice posle zračenja. Tri nedelje smo ih nosili, kada su nas vratili u selo, a onda je tu došla medicinska sestra kod koje smo nastavili lečenje. Moj brat je umro 1962. godine od tumora glave, a godinama pre toga je imao psihičke probleme. Ja sam tumor glave imala 1995. godine, operisana sam, a doktor, neurohirurg, pitao me je da li sam kojim slučajem zračena – objasnila je Kecojevićeva.
Jovica Prodanović (72), iz zapadne Slavonije, naglašava da je zbog mikoze bio lečen na pomenuti način u Zagrebu, gde su, možda, tehnički imali bolja iskustva.
– Tamo se bolest nazivala trihofitija. Nismo nosili bele kapice, a tek posle pet meseci od tretmana primetio sam da mi se pojavila kosa u obliku pahuljica. Kod neke dece je zračenje bilo jače, pa su na nekim delovima glave ostali bez kose, kao što je slučaj s mojom sestrom. Bilo je govora da su moguće posledice ovog lečenja – kaže Prodanović.
U Ministarstvu zdravlja, da podsetimo, objasnili su da će razmotriti sve vidove pomoći ljudima obolelim od mikoze u sistemu zdravstvene zaštite.
Po rečima dr Gorana Ševa, iz beogradskog Zavoda za gerontologiju, kućno lečenje i negu, poznato je da su oni kod kojih je procenjeno da imaju mikozu, morali da idu na pomenutu terapiju. Podsećamo da je dr Ševo s koleginicom prim. dr Marijom Tasić započeo pre nekoliko godina istraživanje o ovoj tematici, o čemu je „Politika” pisala poslednjih dana. On kaže da su pronašli podatke za oko 30.000 ljudi od 70.000 koji su na prostoru FNRJ između 1945. i 1959. godine lečeni spornom, tada standardnom metodom.
– U svetu je oko 200.000 ljudi prošlo tretman rendgenskim zracima. Tako se radilo u Portugalu. Poljskoj, Izraelu, nešto manje u Italiji, Francuskoj i onim zemljama gde su deca živela u boljim higijenskim uslovima, čak je i u Americi, tačnije u Njujorku, bila zabeležena epidemija. Prvi članak u kome je jasno objavljeno da postoji rizik za nastanak tumora glave i vrata kod ljudi koji su lečeni pomenutom metodom objavio je izraelski naučnik Baruh Madan 1974. godine u svetski priznatom časopisu „Lanset” – istakao je dr Ševo.
Agresivna terapija lečenja mikoze rendgenskim zracima pedesetih godina prošlog veka u celom svetu je obustavljena 1960. godine. Ovo lečenje je napušteno jer je pronađen lek antimikotik „griseofulvin”, koji, kada se popije, putem krvotoka „ubija” gljivičnu infekciju. Iako bi tek po završetku istraživanja bilo sasvim jasno koliko je ljudi koji su podvrgnuti ovom tretmanu obolelo, sadašnji podaci ukazuju na to da je veliki broj nekadašnjih pacijenata obolelih od mikoze, koji sada imaju između 56 i 74 godine, imalo zdravstvenih problema.
– Tu je bilo reči o površinskom zračenju glave malim dozama kod dece koja su imala gljivično oboljenje, mikozu. Kod odraslih ljudi verovatno ne bi došlo do problema, ali treba imati na umu da su ovde lečeni mališani, čiji je nervni sistem nedovoljno razvijen, a kosti lobanje tanje. Nervni sistem kod dece je preosetljiv. Inače, nisu svi pacijenti dobijali maligna oboljenja, već su imali i dobroćudni tumor, a to se ne registruje u kancer-registru – dodao je dr Ševo.
O ovom lečenju govori se u brojnim svetskim studijama, a prva kampanja masovnih razmera lečenja dece zračenjem bila je u Poljskoj pre Drugog svetskog rata kada je jedna humanitarna organizacija sprovela tretman nad 27.000 dece. U većini zemalja je posle rata došlo do epidemije mikoze, posebno među decom koja su se našla u kolektivnim smeštajima. Studija o tome koliko je lečenih ljudi obolelo od opasnih oboljenja urađena je u Izraelu, a u Portugalu se još prikupljaju podaci. U Americi je o ovom problematici urađeno nekoliko odvojenih istraživanja.
– Svrha saznanja, osim toga da se organizuju pregledi za te ljude i da im se pomogne, jeste i da se ukaže lekarima da svako rendgensko zračenje nije bezopasno za decu, kao i da ne treba da ih šalju na snimanja bez preke potrebe – smatra naš sagovornik.
Podsećamo da su posle Drugog svetskog rata deca obolela od mikoze podvrgavana rendgenskom zračenju kosmatog dela glave, da bi se izazvalo opadanje kose i koža očistila za primenu lekova, a terapija je podrazumevala nošenje Lajmove kape, očvrsnutog koloidnog rastvora koji podseća na gips. Preostale vlasi kose uklanjale su pincetom medicinske sestre, a kako su nam neki pacijenti objasnili – morali su to sami da rade, što je predstavljalo svojevrsno mučenje.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 28/08/2010
.jpg)
