Izvor: Politika, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opanak za japanskog cara
Mastor Slavko Strugarević iz Vrnjačke Banje napravio opanak broj 450, čovek bi trebalo da je visok 20 metara i težak jednu tonu da bi ga obuo
U centru Vrnjačke Banje zanatska radnja Slavka Strugarevića postala je zaštitni znak ovog gradića, turisti ovde navraćaju da sa uživanjem zagledaju u rukotvorine ovog čuvenog majstora koji već decenijama umetničkom veštinom pravi srpski opanak.
Potražnja je ogromna. Prvo zato što Slavko i nema konkurencije, a i stari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zanati izumiru, teško je danas u Srbiji naći dobru zanatsku radnju koja izrađuje ovaj važan deo nacionalne nošnje, ali i zato što se ovaj majstor pročuo i van granica naše zemlje, jer je napravio najveći opanak na svetu. Opanak za Ginisa dugačak je 3,2 metra, a težak 222 kilograma. Odgovarao bi broju 450, a to znači da bi čovek trebalo da je visok 20 metara i težak jednu tonu da bi ga obuo. Rađen je na kalupu teškom 1.080 kilograma, i uz pomoć dve dizalice. –Za njega se čulo i do Saudijske Arabije – priča majstor Slavko. – Čak su dolazili kod mene ljudi iz saudijske ambasade i nudili mi prvo deset hiljada, a zatim 16.000 evra za njega, jer oni imaju muzej najvećih eksponata koji ima dnevno oko pet hiljada posetilaca. Dali bi mi i više, ali ja i ne bih voleo da ga prodam, takav opanak više ne bih mogao da napravim. Za njega je potrošeno 10 najvećih bikovskih koža i četiri kubika vrbove građe.
Iz inostranstva Strugarević je dobijao zahteve za kupovinu na veliko manjih opanaka, ali nije mogao da odgovori tim ponudama, jer kaže da nema uslove da napravi više od dva para opanaka dnevno. Za izradu onih najfinijih, od pseće kože, radniku je potrebno nedelju dana.
– Teško je odgovoriti potražnji, jer nema dovoljno majstora sa kojima bih radio. Opančari su stari ljudi, retko se ko od mlađih prihvatio ovog posla, samo za godinu dana umrlo je osam majstora, ostalo je još njih pet-šest na koje mogu da se oslonim.
Posla ima, danas skoro svako selo ima kulturno-umetničko društvo, od vrtića do penzionerskih udruženja, svi organizuju folklorne grupe, ali malo je radnika majstora, kaže Slavko.
Strugarević je otvorio opančarsku radnju još davne 1961. godine, a opančarstvom se bavi šest decenija. Počeo je 1948. godine da radi u zadruzi, posle je išao u večernju zanatsku školu koja je trajala tri godine, položio je ispit za kalfu, da bi posle četiri godine polagao majstorski ispit u Kraljevu i postao visokokvalifikovani majstor.
Danas radi sve vrste opanaka, dečje, za odrasle, makedonski, šopski, vlaški, banatski, šumadijski opanak...
Slavkova radnja proglašena je prošle godine za najbolju zanatsku radnju starih zanata. Nagradu mu je dodelila Privredna komora Srbije. Turistički savez Srbije proglasio je Slavka za majstora koji proizvodi najbolje suvenire. Na beogradskom Sajmu kože i obuće učestvuje već više decenija, a 2000. godine je pozdravnim govorom otvorio ovu manifestaciju.
Koliko u izradi opanaka, podjednako uživa i u zdravicama. Pozivaju ga na svadbena veselja i ispraćaje u vojsku da kao obdareni govornik pozdravi mladence, svatove, kumove, vojnike koji odlaze na odsluženje vojnog roka. On to sa velikom umešnošću radi i uživa i u tom govornom zanatu. Kada smo ga nedavno posetili upravo je na bio na jednoj svadbi u susedstvu. Devojka se udala za momka iz Škotske pa su čika Slavka zvali da ih blagosilja. A on je, priča nam, pred zvanicama digao čašu za "očuvanje srpske tradicije, prela, posela i svadbenih veselja" i poželeo "u svako ćošence po detence, a u sredinu na desetinu".
– Najveći aplauz sam dobio – kaže majstor Slavko – kada sam poručio "da se Srbi širom sveta slože i da im Ahtisari ništa ne može".
Strugarević nije u kraju poznat samo kao vrstan opančar i zdravičar, već i po daru pamćenja, u dahu može da ispriča 450 vrsta zanata, a ovom spisku uvek pridoda i poneko od novih, kao na primer "šaner, otimač, prevrtač, tajkun...".
– Najbolji sam opančar u Srbiji, još samo da se po Banji provozam u "micubišiju" – otkriva nam u šali svoju želju. Naime, jedan Slavkov opanak stigao je i do dvora japanskog cara. Kada je pre nekoliko godina bio zemljotres u ovoj dalekoistočnoj zemlji poslao je japanskoj deci kao dar 30 opanaka i šajkača, a japanskom caru darivao je opanak dužine jedan metar. Dobio je dojavu da je car primio poklon, a po japanskom zakonu car je dužan da poklon i uzvrati onome od koga je primio.
Pa, kaže u šali Slavko Strugarević, ja bih voleo da se po Banji provozam u "micubišiju". Šta je jedan "micubiši" za japanskog cara.
Dragoljub Stevanović
[objavljeno: 02.09.2007.]
