Izvor: Politika, 03.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opanak broj 909 za četrdesetometraša
Za donju stranu i pletenje opanka Miodrag Jevtić Drakče utrošio šest koža bika, a za čarapu – vunu dve ovce: sada je na potezu komisija Ginisove knjige rekorda, koja je najavila dolazak u Svilajnac
Svilajnac – Iz centrale Ginisove knjige rekorda pismeno je potvrđeno da će njeni predstavnici posetiti opančarsku radnju „Narodna tradicija Drakče" u Svilajncu, u kojoj je njen vlasnik Miodrag Jevtić Drakče (77) napravio najveći opanak na svetu. Konfekcijski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gledano, broj opanka je 909. Njega bi mogla da nosi osoba visoka 39 metara.
Opanak je dugačak 6,6 metara, a širok 1,5 metar, obim čarape je 7,5 metara. U njega može da se postavi sto i tri stolice. Izrada je koštala 150.000 dinara. U donju stranu i pletenje opanka utrošio je šest koža bika, a za čarapu – vunu dve ovce. Izrada je trajala dva meseca.
– Prvi opanak za Ginisa napravio sam za dan, još 1998. godine. Bio je to najveći „obuven" opanak na svetu. Dugačak 2,65 metara, visok 1,05 metara, a težak 70 kilograma. On ima čarapu obima tri metra. Moja supruga Jovanka u vez je utrošila dva kilograma pletiva. Samo u jednom redu čarapa ima 900 petlji – kaže Drakče za „Politiku".
Ovaj vitalni Svilajnčanin, koji i dan-danas radi bez naočara i po deset sati dnevno, napravio je i najveću ručno pletenu cipelu, koja, takođe, konkuriše za Ginisa. Dugačka je dva metra, a napravljena od 20 kvadrata kozje i goveđe kože. Ovu cipelu, čiji je konfekcijski broj 300, napravio je za 10 dana, a pomagala mu je praunuka Jovana.
Dok čeka Ginisove izaslanike, Drakče priprema izložbu svojih proizvoda, koju će mu ambasada Rusije organizovati u Moskvi.
– To će biti i prilika da razgovaram o prodaji licence za ručno pletene kožne cipele i sandale. Lično bih obučavao njihove radnike, imam 32 modela koja sam sam dizajnirao, a mogao bih i da ih menjam, zavisno od prođe na tržištu. One su za naše prilike skupe, a u Dubaiju bi par mogao da se prodaje po ceni od 1.000 evra – govori Drakče o svojoj biznis strategiji.
Kinezi su mu se, kaže, već ponudili da otkupe licencu, ali ih je odbio. Zanimljivo je da je za izradu para ovih cipela potrebno od osam do 10 sati rada, zavisno od veštine radnika. A da bi neko naučio da ih plete potrebna mu je tromesečna obuka.
Deda Drakče, koji se opančarskim zanatom bavi skoro šest decenija i koji nikada nije išao na odmor, jer kaže da ne može bez posla, ne zna koliko je opanaka izašlo iz njegove radionice, ali izvodi računicu za dolaženje do odgovora na to pitanje:
– Ako se uzme u obzir da kvalifikovan radnik dnevno može da izradi tri para, pa se to pomnoži s mojim stažom, znači da sam napravio više od 60.000 pari. Ali, s obzirom na to da mi je porodica pomagala, a imali smo i radnike, iz radionice je dnevno izlazilo po 20 pari opanaka.
I dok Drakče sa unukom Mikicom radi u opančarskoj radnji, unuk Dobrica sa suprugom Dragicom u radionici „Narodno-umetnička radinost Drakče" izrađuje narodne nošnje i suvenire. Prema Dragičinim rečima, oni rade nošnje za dvadeset koreografija, a kompletnu nošnju za kulturno-umetničko društvo mogu da urade za tri nedelje.
Nikolina Miletić
[objavljeno: 04/10/2008]
