Izvor: NaDlanu.com, 12.Avg.2013, 02:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omladina stari uz mamu i tatu
Prosečan ‘omladinac’ u Srbiji čini se, nema mnogo šta da slavi: uglavnom je bez stalnog posla, njegovo obrazovanje nije usklađeno s potrebama domaćeg tržišta rada, nedostaju mu prilike da stekne radno iskustvo, a o zasnivanju porodice ne razmišlja jer nije ekonomski nezavisan.
Stambeni problem mladi „rešavaju“ tako što za „cimere“ imaju - roditelje, jer 56,5 odsto njih živi u proširenim porodicama, pišu Večernje novosti.Jedna od ključnih karika osamostaljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << mladih je ekonomska nezavisnost, do koje se kod nas daleko teže dolazi nego u drugim evropskim zemljama. Mladi u Srbiji se čak deset godina kasnije osamostaljuju od, na primer, vršnjaka u Danskoj. Odrastajući u Srbiji mladi prolaze kroz dvostruku tešku tranziciju - sopstvenu i društvenu, skrajnuti na slep kolosek i društveno marginalizovani, pokazuje istraživanje „Mladi - naša sadašnjost“ Instituta za sociološka istraživanja iz prošle godine.Glavni „kamen spoticanja“ koji koči osamostaljivanje mladih je nezaposlenost. U junu 2013. godine čak 142.400 osoba između dvadesete i tridesete godine čekalo je posao, uz još 96.720 nezaposlenih starosti između 30 i 34 godine. Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, više od polovine mladih od 15 do 24 godine je nezaposleno, a više od 33 odsto starih između 25 i 33 godine je još bez radne knjižice. To znači da su nam mladi nezaposleniji od drugih grupa stanovništva.“Nepovoljne posledice ovakve stope nezaposlenosti među mladima će svi osetiti”, smatra Mlađan Kovačević, ekonomista.“Samim tim što nemaju posao, posle školovanja njihovo znanje i veštine blede, ne stiču nova iskustva pa s sve manje konkurentni na tržištu rada. Čak i kada dođu do posla, poslodavci su njima nezadovoljni”, dodaje on.Ovaj ekonomista ukazuje i na drugu dimenziju ovog problema, jer se nezaposleni mladi suočavaju i sa manjkom samopouzdanja i samopoštovanja.“To se dalje odražava na odluku o zasnivanju porodice i sve kasnijem stupanju u brak i rađanju dece, a ima li išta važnije od toga”.I omladinske organizacije vide nezaposlenost kao značajan faktor lošeg položaja mladih na ovim prostorima, a od ostalih razloga najvažnijim smatraju problematičan kvalitet i cenu obrazovanja, loš sistem podrške mladima i nedovoljnu mobilnost mladih.“Razlog za ovakvu marginalizovanost mladih vidimo pre svega u malom stepenu njihovog učešća u donošenju odluka u društvu”, smatra Vukašin Grozdanović, predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, mreže koja okuplja 64 organizacije mladih i za mlade.“Pre svega, nema stvarne volje da se u donošenje odluka uključe različiti akteri iz redova mladih, sve se svodi na deklarativnu podršku. Nezavisne i demokratske strukture mladih koje nisu pod političkim uticajem nisu poželjan partner, jer je verovatnoća kontrole njihovih stavova i ponašanja umanjena”.Takav stav elita, prema rečima Grozdanovića, pojačava sve postojeće izazove, stvarajući osećaj nemoći i nemogućnosti uticanja na sopstveni život i postojeće stanje. Utapanje u sivilo i „mirenje sa sudbinom“ na kraju postaje i veći problem od sporog osamostaljivanja, i jedan od glavnih motiva za odlazak iz zemlje.Omladinske organizacije, kancelarije za mlade i Ministarstvo omladine i sporta danas će nizom manifestacija obeležiti Međunarodni dan mladih. U Ministarstvu omladine i sporta, iako kažu da su svesni problema mladih, smatraju da imaju mehanizam kojim će ih više uključiti u donošenje odluka.“Obeležavanjem Dana mladih u više od 100 gradova u Srbiji skrećemo pažnju upravo na mlade kao grupu koja je za nas najveći potencijal. U saradnji sa lokalnim samoupravama osnovana je 141 kancelarija za mlade i one su trenuntno najvažniji resurs za mlade i njihovo učešće u društvenom životu”, tvrdi Nenad Borovčanin, državni sekretar za omladinu Ministarstva za omladinu i sport.Izvor: Novosti, Novi Magazin
