Izvor: Danas, 07.Dec.2015, 00:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ombudsmani za nezadovoljne ombudsmane
Beograd - Od inicijative da se uvedu zdravstveni ombudsmani koji bi delovali objedinjeno u okviru kancelarije Zaštitnika građana, a ne u okviru pojedinačne zdravstvene ustanove, i koji bi po tom osnovu imali i veću slobodu i ovlašćenja, prošlo je mnogo vremena, a do danas ovaj institut nije osnovan.
I tada kao i sada, ova inicijativa pokretala je brojna pitanja, od gomilanja administracije do toga u čijoj će nadležnosti biti i kolika je mogućnost da građani zaista ostvare >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jedno od osnovnih prava - na lečenje.
Zaštitnik građana Saša Janković za Danas ističe da "jedini razlozi zbog koga bi neko mogao ozbiljno da predlaže uvođenje posebnih ombudsmana za zdravstvo je populizam, ili nedostatak znanja o organizaciji javnih poslova, ili oboje".
- U današnjem vremenu i posle svih sličnih diskusija koje smo već imali, šta god da je od toga - neoprostivo je, smatra Janković i dodaje da je potrebno da se zapitamo koliko nam to kontrolnih organa i institucija treba, i hoćemo li imati više ombudsmana, kontrolora, koordinatora, projekt-menadžera, edukatora, medijatora, nego lekara, službenika, radnika, sudija, učitelja.
- Jer, logikom predloga o kome me pitate, zašto ne bi imali posebne ombudsmane i za obrazovanje, sport, unutrašnje poslove, odbranu, za banke i osiguravajuća društva, ombudsmane za decu i odrasle, tinejdžere i ljude u poznim godinama; posebno za muškarce, žene i sve rodne i seksualne identitete u kontinuumu, obmudsmane za potrošače i ombudsmane za proizvođače - poljoprivredne i industrijske, zašto ne bi imali ombudsmane za medije, i to za pisane, elektronske..., ombudsmane za većinu i ombudsmane za manjine... I sve to odvojeno na svakom od nivoa vlasti - opštinskom, gradskom, pokrajinskom, republičkom nivou? Zašto ne bismo imali ombudsmana za nezadovoljne ombudsmane? Ovakva ironija nije uobičajena za mene, gotovo je nepristojna, ali dozvolite da ja više ne dozvoljavam da se bavimo kvazitemama i pokazaću to upravo na primeru "predloga" za uvođenje zdravstvenih ombudsmana - ističe Janković.
Zaštitnik građana napominje da je opšti cilj da građani brzo i kvalitetno ostvare svoja prava iz zdravstvenog osiguranja i uopšte - pravo na zdravlje. Za to, neko treba da ih leči, neko da upravlja poslovima u oblasti zdravlja i potreban je i mehanizam da se eventualne greške na oba nivoa otkriju i isprave.
- Građane leče zdravstveni radnici, a državnim poslovima u oblasti zdravlja upravlja Ministarstvo zdravlja. Kontrola se u ovom momentu obavlja na sledećim nivoima - pre svega ona je deo poslova rukovođenja i upravljanja, što znači da unutrašnju kontrolu poštovanja prava pacijenata imaju obavezu da sprovode rukovodioci na svim nivoima upravljanja u svakoj zdravstvenoj ustanovi - od šefa odeljenja do direktora ustanove. Postoje i savetnici za prava pacijenata pri organima lokalne samouprave, kao i zaštitnici (iako tako ne bi trebalo da se zovu jer se lako može steći pogrešan utisak da su vezani za Zaštitnika građana) prava osiguranika pri Fondu obaveznog zdravstvenog osiguranja. Postoji i zdravstvena inspekcija pri Ministarstvu zdravlja, kao i sud časti pri Lekarskoj komori. I naravno, postoji Zaštitnik građana Republike Srbije, sa stručnom službom u kojoj rade specijalizovani državni službenici, koji reaguju kada Zaštitnik oceni da postoji mogućnost da redovni organi unutrašnje i spoljnje kontrole nisu adekvatno uradili svoj posao, ili da postoji posebno nekorektan odnos prema pacijentu, ili da preti nenadoknadiva šteta... Sve je to zakonom propisano. Činjenica je da brzinom i kvalitetom ostvarivanja prava građana u zdravstvu nemamo razloga da budemo zadovoljni. Umesto da vidimo ko svoj posao ne radi dobro, umesto da povećamo broj, odgovornost i naknadu za rad zdravstvenim radnicima, a postojeću mrežu kontrolnih organa još racionalizujemo, ojačamo im ovlašćenja i odgovornosti i učinimo ih efikasnijim, neko bi da u već preglomazan, neefikasan sistem uvodi novu komplikaciju. Pri čemu je već odavno univerzalno poznat i prihvaćen stav da je državi potrebna jedna snažna nacionalna institucija za zaštitu ljudskih prava, sa dovoljnim materijalnim i ljudskim resursima, te da se fokus pažnje i odgovornosti ne sme skretati stalnim izmišljanjem novih i novih institucija bez dovoljno ovlašćenja, rascepkavanjem posla, ovlašćenja i odgovornosti, odnosno sprečavanjem stvaranja moći da se problem objektivno uoči i stvarno ispravi, a ne samo da se priča o njemu - naglašava Janković.
On objašnjava da ako postojeći ombudsman - on, ne radi dobro, treba ga smeniti, ako njegova stručna služba nije dovoljno velika i nema dovoljno jaka ovlašćenja - "što je tačno i što se godinama konstatuje i obećava", treba je ojačati.
- Ako zdravstveni inspektori Ministarstva zdravlja ne rade dobro svoj posao - treba videti zbog čega i reagovati, a ako ih nema dovoljno - treba povećati njihov broj, ovlašćenja i odgovornosti. Ako direktor ustanove neće da da otkaz nesavesnom kolegi iz kolegijalnih ili nekih drugih razloga - ne sme da ostane na tom mestu. Ako medicinska sestra i tehničar nemaju zdravstvenog materijala - treba ga kupiti, a ako su nesavesni, treba da dobiju otkaz, a ako plata nije primerena težini posla, kao što nije, mora da bude veća. A ne terati sve da imaju "dodatni izvor prihoda", često na etičkoj granici, da bi mogli da žive pristojno. Da bi se to desilo smetnja nije nepostojanje posebnih zdravstvenih ombudsmana. Ovo sve, i još puno više od toga, pre bi trebalo da vam kažu ministar zdravlja i ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu" - zaključuje Janković.
