Izvor: Akter, 24.Nov.2015, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ombudsmani za jaču saradnju
Ombudsmani u regionu treba da osnaže saradnju i osmisle akcioni plan za još tešnje delovanje u migrantskoj krizi, zaključeno je danas drugog dana konferencije ombudsmana posvećenoj izazovima u ostvarivanju ljudskih prava u izbegličkoj krizi
Zaštitnik građana Srbije Saša Janković rekao je da je ideja da ombudsmani prihvate deklaraciju konferencije koja će biti još jedan od alata koji će im biti na raspolaganju da podsete svoje vlade na obaveze u zaštiti ljudskih prava >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << migranata.
Janković je rekao da su dogovoreni zajednički obilasci terena ombudsmana Srbije, Makedonije i Hrvatske, ističući da mnogima nije drago da čuju da je kršenje ljudskih prava to što se ne omogućava nesmetan pristup traženju azila.
On je naveo da u svom stavu ombudsmani ne treba da prave kompromise sa ljudskim pravima već treba da nastoje da budu što efikasniji.
"Ako u ovoj situaciji sa izbeglicama osećamo da nemamo mandat da se bavimo ljudskim pravima, onda bolje da zatvorimo naše institucije", rekao je Janković, navodeći da ako postoji tema na kojoj ombudsmani kao branioci ljudskih prava treba da sarađuju, onda je to tema migrantske krize.
Janković je rekao da je u lancu od izvora migracija do odredišta izbeglica dovoljno da jedna karika pukne ili ne funkcioniše i biće problema, te da ministri policije i odbrane treba da znaju da standardi ljudskih prava ne obavezuju samo ombudsmane, nego i njih, i da su branioci ljudskih prava tu da ih na to podsete.
Kako je naveo, Srbiju izbeglički talas nije iznenadio i ljudima koji ulaze u Srbiju je omogućena registracija, nije bilo ozbiljnijih teškoća ni incidenata, što ne znači da je situacija pod kontrolom.
Janković je rekao da ombudsmani treba da budu ispred događaja, upozoravajući da sloboda čoveka biva sve uža, te da o tome sada treba razmišljati.
Bezbednost i ljudska prava, kako je ocenio, suženi su i terorizmom i ekonomskim nedaćama, ali i onim što treba da se bori protiv terorizma.
Ombudsman Hrvatske Lora Vidović rekla je da je pitanje odnosa sigurnosti i ljudskih prava važno, navodeći da ne treba povezivati migrantsku krizu za terorizmom.
Ona je pohvalila odnos hrvatske vlasti u migrantskoj krizi, ali i navela da je obaveza ombudsmana da podsete svoje vlade šta je međunarodna obaveza u zaštiti ljudskih prava.
Ombudsman Albanije Ilji Totozani rekao je da se u svom radu suočava sa "gluvom državnom upravom" ističući da u javnosti mora da se čuje snažan glas ombudsmana koji bi podstakao promenu stava nadležnih u migrantskoj krizi, te da njihovom zajedničkom akcijom mogu postati važan faktor na Balkanu.
Totozani je rekao da nikakava pretnja terorizmom ne sme da spreči vlade da pomažu ljudima kojima je pomoć potrebna, navodeći da su u Albaniji uspostavljene dve regionalne kancelarije ombudsmana, koje su operativne baze za delovanje u pograničnim delovima zemlje.
Ombudsman Makedonije Idžet Memeti rekao je da je potrebno poboljšati azilski sistem i poručio da bi bilo manje kršenja ljudskih prava migranata i postojao bi bolji prohvat za izbeglice ako bi vlasti prihvatile ono što su ombudsmani govorili.
Memeti je naveo da svim migrantima treba omogućiti da ostvare postupak azila što bi dovelo do toga da se ne prave selekcije po tome iz koje zemlje dolaze.
Šefica odeljenja za pravnu zaštitu izbeglica Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR) u Srbiji An-Birgit Krum-Hansen rekla je da je Srbija pokazala jasno opredeljenje da svoje granice drži otvorenim i da omogući traženje azila.
Navodeći da su izbeglice osobe koje su prisiljene da napuste svoje zemlje, predstavnica UNHCR-a je navela da je izbeglicama garantovana međunarodna zaštita i da države ne treba da prave razliku po tome odakle ko odlazi kada je reč o tražiocima azila.
