Izvor: RTS, 03.Avg.2015, 20:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oluja koja traje
Peti avgust obeležavaće se kao Dan sećanja, ne samo ove već i narednih godina, i to će biti u zakonu, najavljuje predsednik Organizacionog odbora Aleksandar Vulin. Srbi prognani iz Hrvatske podsećaju da i dalje imaju brojne probleme. Nevladine organizacije sa obe strane granice pozivaju Zagreb i Beograd da pokažu da briga o žrtvama i procesuiranje odgovornih predstavljaju stub za pomirenje.
Jedni posvećeni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sećanju, drugi fokusirani na pobedu – tako Srbija i Hrvatska idu u susret "Oluji". Sremska Rača, mesto u koje su najpre kročile izbeglice, ne zaboravlja slike kolona.
"Od 5. avgusta te 1995. ovde je tekla neprekidna kolona, nije se prekinula, ni metar", kaže meštanin Sremske Rače Radivoj Golubović.
I u Beogradu se sećaju, kažu, teških dana, koji nisu okončani '95. godine.
Ministarka Zorana Mihajlović kaže da Srbija 20 godina pati zbog prognanih, ne samo iz "Oluje" već i iz drugih akcija. Prema njenim rečima, 5. avgusta svi Srbi treba da odvoje minut da se sete svih koji su prognani.
Ni '95. ni narednih 20 godina iz pamćenja ne brišu oni koji su proterani. Broje da se tek oko 15 odsto njih vratilo u svoje domove. Za Krajinu i Hrvatsku ih, osim mesta rođenja, vezuju i brojni problemi – od stanarskog prava, vlasništva nad imovinom, zaostalih primanja.
"Problem Srba u Hrvatskoj nije samo što smo izgnani – to što smo izgnani je činjenica – već je problem produžavanje Oluje drugim sredtvima", kaže Petar Lađević iz Srpskog demokratskog foruma.
Predsednik Koalicije izbeglih i prognanih Miodrag Linta kaže da nakon "Oluje" Hrvatska donosi set zakona, sprečava povratak proteranih Srba i punih 20 godina vodi politiku zastrašivanja, raspisivanjem poternica.
Na suprotna gledišta na iste datume ne ostaju imuni ni hrvatsko-srpski odnosi. Za analitičare to je prilika, da se, iako 20 godina posle, sagleda priča sa obe strane Save.
Dejan Jović sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu kaže da Srbija sada ima sećanja i da je jedan broj zemalja odbio da dođe na paradu u Zagrebu, što je u Hrvatskoj uneo jedan element kontroverze.
"Mislim da je dobro, jer mi dugo godina nismo čuli na Dnevniku u Hrvatskoj da postoji ikakva kontroverznost o 'Oluji'. Mislim da je slično i ovde – da postoji hrvatska strana priče ili više hrvatskih strana priče koja ima pravo da bude prezentovana", navodi Jović.
Dok se Knin sprema da otkrije Tuđmanovu bistu na tvrđavi 5. avgusta, a vojnici uvežbavaju da promarširaju Zagrebom 4, nekoliko aktivista nevladinih organizacija je, u centru hrvatske prestonice, odalo počast nastradalima tokom akcije "Oluja".
Srbija će zbog svog obeležavanja Dana sećanja na mestu gde su ušle kolone izbeglica, sutra zatvoriti granični prelaz Sremska Rača od 7 do 23.
