Izvor: B92, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko 20 odsto građana siromašno
Beograd -- Najmanje devet odsto stanovništva Srbije živi ispod granice siromaštva, a 20 odsto je siromašno, tvrdi organizacija "Banka hrane".
Koordinatorka za odnose sa donatorima u organizaciji "Banka hrane" Mira Anđelić, povodom Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, rekla je da je siromaštvo kompleksan problem koji, pored nedovoljnih prihoda za zadovoljenje životnih potreba, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, obrazovanja, ostvarenja socijalne i zdravstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaštite, kao i nepostojanje stambenih uslova.
Srbija, među 118 zemalja na kojima je ispitivan nivo siromaštva, nalazi se na 23. mestu, što je lošije nego u Makedoniji, Rumuniji i Hrvatskoj, a za nijansu bolje nego u BiH i Albaniji, rekla je Andrićeva.
Prema njenim rečima, svaki sedmi stanovnik u svetu je gladan, što čini 854 miliona ljudi.
Najsiromašnije stanovništvo u Srbiji je ono koje potiče iz ruralnog kraja, sa niskim stepenom obrazovnog nivoa, tu spadaju deca i starci, kao i porodice sa pet i više članova.
U centralnoj Srbiji je siromašno 10,7 odsto stanovništva, u Vojvodini 8,7 odsto, kao i 4,3 odsto Beograđana.
Prema njenim rečima, oko 700.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, od toga 145.000 dobija socijalnu pomoć, a 555.000 prima samo jednokratnu pomoć.
Anđelićeva je rekla da će predstavnici "Banka hrane-Beograd" 20. oktobra u Tempovim objektima na Vilinim vodama i kod Kvantaša organizovati akciju u kojoj će građani imati priliku da kupe osnovne životne namirnice i za siromašne.
"Banka hrane-Beograd" je nestranačka, nevladina i neprofitna oganizacija, čija je delatnost prikupljanje industrijskih, poljoprivrednih i trgovinskih proizvoda od donatora i njihovo distribuiranje siromašnima.
Sakupljene namirnice namenjene su za 32 raseljene porodice iz kolektivnog centra "Crnotravac" na Banjici, kao i za 98 socijalno ugroženih porodica u Šapcu, istakla je ona.
Tadić: Siromašni su predmet pažnje
6221
Četvoročlana porodica Đokić spada među 600.000 stanovnika Srbije koji žive ispod granice siromaštva. Ta linija je na 6221. dinaru mesečno.
"Ja, suprug i dvoje dece. Imamo invalida cerebralne paralize. Živimo od jedne plate i vladine pomoći, što prima za tuđu negu i pomoc. U barakama smo, živimo u 35 kvadrata, soba kuhinja i to malo kupatilo. Gde ću, ako danas-sutra ruše ove barake? Gde ćemo mi?", pita se Đokićeva.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da se protiv siromaštva treba boriti donošenjem zakona, otklanjanjem blokada za razvoj, novim investicijama u infrastrukturu i otvaranjem radnih mesta.
Povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva, Tadić je agenciji Beta izjavio da su siromašni predmet pažnje i u narednim godinama i da je neophodno rešavati probleme onih građana koji su bespomoćni, a to su pre svega deca, stariji i invalidi.
Tadić je istakao da su ciljevi Strategije za borbu protiv siromaštva iz 2003. godine podsticanje zapošljavanja i održivog razvoja, kao i vođenje socijalno odgovorne politike.
Predsednik Srbije kaže i da je neophodno voditi računa o ravnomernom regionalnom razvoju i investicijama u jug i istok države, koji su sada veoma nerazvijeni.
"Da bi se to desilo, mora da se razvija infrastruktura i zato hitno moramo završiri koridore, obnoviti železnicu i modernizovati puteve", rekao je on i podsetio da Srbija ima najviši stepen nezaposlenosti u Evropi, iako istovremeno ima privredni rast i podizanje životnog standarda.
Ističući da Srbija mora da brine o onima koji to ne mogu sami, Tadić je ocenio da je izuzetno važno da imamo Strategiju borbe protiv siromaštva, koja je u skladu sa milenijumskim ciljevima UN od 2000. godine.
"Srbija je preuzela svoj deo odgovornosti donošenjem tog dokumenta", rekao je Tadić i istakao da borba protiv siromaštva podrazumeva i usvajanje čitavog niza zakona u Skupštini Srbije koji treba da obezbede nove investicije, a ne da ih blokiraju.
Predsednik Srbije je rekao da se izgradnjom novih puteva "borimo da obezbedimo koru hleba za one koji su najsiromašniji", jer će ukupno društvo na kraju imati koristi od modernizacije železnica i infrastrukture.
Tadić je najavio da će vrlo brzo izaći sa nekoliko ekonomskih mera i jasnih pravaca razvoja "u narednih pet plus pet godina" i istakao da je veoma važno da za njihovo sprovođenje dobije podršku građana.
"Važno je da dobijem podršku za sprovođenje tih mera, jer sam ubeđen da upravo taj plan na kraju građanima donosi bolji život", rekao je Tadić.
"Broj siromašnih se može povećati"
Svaki privredni šok može uticati da se još više ljudi nađe ispod granice siromaštva, kaže savetnica predsednika Srbije Gordana Matković.
"Na osnovu podataka Strategije za smanjenje siromaštva dvadeset odsto ljudi u Srbiji je materijalno neobezbeđeno,a deset odsto ljudi živi ispod apsolutne granice siromaštva", rekla je Matkovićeva za B92.
Ona kaže da je problem to što još oko deset odsto stanovništva živi neposredno iznad granice siromaštva. "Tako da svaki privredni šok može uticati da se mnogo ljudi nađe ispod granice. Strategija za borbu protiv siromaštva postoji izvesno vreme i Vlada Srbije nastoji da što pre smanji broj siromašnih", kaže Matkovićeva.
Savetnica predsednika Srbije kaže da postoji tim za implementaciju strtegije i da je to jedna od retkih strategija kod koje se prati šta je u toj oblasti dobro urađeno.
"Kao što je ukazano, mora da postoji koordinacija između različitih ministarstava jer je to multisektorski problem, dakle, obrazovanje i zdravstvo i zapošljavanje, u krajnjem i čitava ekonomija su značajni da bi se, naročito za veći deo populacije obezbedilo smanjenje siromaštva", objašnjava Matkovićeva.
Teška situacija mladih
Ministarka za omladinu i sport Srbije Snežana Samardžić-Marković je na skupu u Skupštini Srbije povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva koji je ove godine posvećen siromaštvu mladih, navela da je u Srbiji 47 odsto mladih nezaposleno.
Ona je ukazala da su mladi u Srbiji marginalizovana grupa, kao i da su naročito ugroženi mladi sa invaliditetom i mladi iz nerazvijenih područja.
"Najveći deo mladih nema odgovarajuće obrazovanje i upućeno je na 'sivo tržište rada', namaju rešeno stambeno pitanje i produženo 'žive sa roditeljima'. Oni koji imaju obrazovanje, teško dolaze do posla", rekla je Markovićeva.
Ona je navela da "nijedna politika za povećanje nataliteta ne može uspeti ako su mladi siromašni".
Markovićeva je izrazila očekivanje da će izrada Strategije za mlade biti gotova do kraja godine i da će početi da se sprovodi u martu naredne godine.
Stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji Lens Klark istakao je da, ukoliko Srbija želi da ostane "privredno vitalna, mora obratiti više pažnje na mlade ljude" i dodao da više pažnje treba posvetiti obrazovanju mladih, naročito mladih sa posebnim potrebama.
On je naveo da je u celom svetu "položaj mladih delikatan jer nejednakost raste" i podsetio da je 25 odsto svetske populacije starosti između 15 i 24 godine.
Bolest prati siromaštvo
Sa siromaštvom ide i bolest, te tako u Srbiji i dalje ima nekih bolesti, karakterističnih za siromašnje zemlje, kao što je tuberkuloza. Pored toga problem je što se i dalje nedovoljno ulaže u zdravstvo.
Gostujući u Vestima u 16h, ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je da je novac koji se sada obezbeđuje, duplo veći od onog koji je odvajan 2001 godine. Međutim, on kaže da to nije dovoljno ako se uzme u obzir da je za isti period bruto nacionalni dohodak porastao sedam puta.
"U sistemu u kome sa 186 evra po glavi stanovnika koliko Srbija ima i čime je svrstana u najsiromašnije zdravstvene sisteme Evrope, sa procentom od BND koji je uporediv sa Slovenijom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, moram kažem da ulaganje u zdravlje nije samo javna potrošnja već glavno ulaganje u održivi ekonomski razvoj. Moj izazov je da objasnim da su socijalne determinante zdravlja veoma važne, a održiv razvoj je onaj koji ne obavezuje buduće generacije - to je znak naše odgovornosti", kaže Milosavljević.
Ministar je rekao i da je prvi od sektorskih zakona onaj protiv zaraznih bolesti.
"Stopa oboljevanja od tuberkuloze nije spontano smanjena sa 38 na 28 odsto sa planom da 2009. bude spustena ispod 25. To je rezultat ozbiljnog nacionalnog programa koji se sprovodi poslednje tri godine. Ovo je jedan od najboljih rezultata u Evropi", kaže Milosavljević.
"Siromaštvo je povezano i sa hroničnim masovnim i nezaraznim bolestima, kao što je šećerna bolest, kardiovaskularne i maligne bolesti. Borba protiv siromaštva je najbolji način za borbu protiv učestalosti ovakvih bolesti. Porast bruto nacionalnog dohotka je evidentan ail nijedna vlada i ministarstvo ne mogu sami. Ovo je problem celog društva i bez aktiviranja lokalne zajednice i svih delova društva ne mogu se sprovesti konkretni programi", kaže on.
"Siromašna domaćinstva su poseban predmet pažnje. Uvek postoji raskorak između papira i života. Najosetljivije grupe su najmarginaloizovane u društvu. Prošle godine je milion evra utrošeno u posebne programe za romsku populaciju. Bilo je puno bilo analiza pokrivenosti dece vakcinacijom, osnovnim pregledima, evidencijom i edukacija. To je bolna tema koja će nas pratiti godinama. Kada uporedite 2001. i 2007. nacionalni dohodak je sedam puta veći, ali je novca za zdrastvo dva puta više. Značajno ali nedovoljno, moramo uložiti više, nema nijednog ekonomskog projekta koji će biti uspešan ako budemo bolesni", zaključio je ministar zdravlja.
.jpg)
