Izvor: Politika, 02.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogromna riba u Knez-Mihailovoj
Jovana Tomanović (26) došla je iz Milana u svoj rodni Beograd, za samo mesec dana napravila izložbu i osnovala Fondaciju „Savremena deca’’
Bojana, Biljana, Marija, Mihajlo i Elvira iz Doma za napuštenu decu u Zvečanskoj broj 52 u Beogradu imaju sada lek i za svoju dušu. Našli su ga zajedno s Jovanom Tomanović (26), našom umetnicom, rođenom Beograđankom koja živi i radi u Milanu. Jer, u subotu je počela da radi Fondacija „Savremena deca’’ koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je osnovala ova mlada Beograđanka s diplomom i magistraturom jednog od najprestižnijih univerziteta umetnosti Evrope, Akademije lepih umetnosti Brera u Milanu.
Zašto i kako je Jovana, najbolji student i magistrand slikarstva i vajarstva, koja tek utire put svojoj karijeri, rešila da počne nešto za šta su joj prijatelji u startu rekli da „digne ruke od humanitarnog rada u Srbiji’’! Jer, Jovana je dete dobrostojećih roditelja, porodice uglednih beogradskih arhitekata . Sa roditeljima i sestrom Jelenom koja ima 18 godina i igra u košarkaškoj reprezentaciji Italije, živela je dugo u Moskvi pa u Milanu i tako, od svojih 26 godina života, provela tek – dve godine u svom rodnom Beogradu!
Jovana je bila stipendista Erazmusa s kojom se usavršavala na Bozaru u Parizu, ali i u Njujorku, na Krfu i u Višegradu. Imala je nekoliko samostalnih izložbi u inostranstvu.
A onda su je privukle čudesne boje okeana i neba u Africi. Otišla je da radi u pozorištu u Zanzibaru i Tanzaniji. Otkrila je tajne morskih dubina roneći u Šarm el Šeiku. Tu je našla nove inspiracije i napravila nikad viđenu izložbu u Gradskom akvarijumu u Milanu, starom preko sto godina! Trebalo je da traje jedan dan, ali kad je to video ministar kulture Vitorio Sgarbi naložio je direkciji da izložbu produže na dve nedelje! Onda je deo radova i ostale skulpture, slike i crteže, sama prevezla iz Milana u Beograd, angažovala prijateljicu dizajnerku za izradu kataloga, i sama, od plastičnih boca, načinila skulpturu – pozivnicu u obliku ogromne ribe i smestila je u Knez-Mihailovoj ulici u centru prestonice. Bila je to najneobičnija pozivnica Beograđanima da dođu na njenu izložbu u „Magacin’’.
– Želela sam da novac od prodatih radova s te moje prve beogradske samostalne izložbe „Beoriba’’ iskoristim na lep način. Ideju sam dobila posle saradnje s jednom velikom bankom koja pomaže umetnike ali tako što ne žele da budu samo surovi sponzori, već – partneri. Oni daju novac umetniku da napravi rad, pa sam i ja želela da pare od moje umetnosti pomognu nekom ko za to nema uslove. Ja nisam živela među ugroženim ljudima, ali sam boraveći četiri meseca u Zanzibaru i radeći za njihovo pozorište videla decu bukvalno prepuštenu džungli! Te slike su mi teško iskustvo. Zato sam poverovala da za ova tri meseca mogu i ja nešto da uradim u mom gradu i da decu koja su smeštena u domove uputim u tajne umetnosti. Jer, mislim i verujem da umetnost može bar malo spasti svet u kome živimo.
– Radićemo po tri sata dnevno , možda i duže, jer sve zavisi od njihove koncentracije. Nije lako crtati. U Zvečanskoj imam petoro zainteresovanih, u Domu „Drinka Pavlović’’ imam šestoro dece uzrasta između 14 i 16 godina i grupu od dvanaest učenika u Domu „Jovan Jovanović Zmaj’’. Nezbrinutoj deci je možda lako prići, zainteresovati ih, ali treba ih i naučiti slikarstvu.
– Čvrsto stojim iza ovog projekta i zbog njega ću se uvek vraćati u Beograd – uverena je Jovana Tomanović, čiji dan počinje u šest ujutru i pa ne može da shvati zbog čega se njeni vršnjaci žale na nekakvo opušteno stanje, na neaktivnost i nerad.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 03/11/2008]
