Izvor: Politika, 19.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogrevna konjica na Bukulji
Porodice ne viđamo po tri-četiri meseca. Ali, ne žalimo se, od nečeg mora da se živi, mesečno može da se zaradi i do 800 evra – kažu Miomir Lukić i Rade Tubić iz Kotor Varoša, koji iz nepristupačnih delova srpskih planina izvlače kubike ogrevnog drveta
Aranđelovac – Uz asfaltni drum što vijuga Bukuljom, kao na kakvoj smotri, složeno je na stotine kubnih metara drva. Uzanom stazom, nedaleko odatle, prolaze dva konjića, bez vodiča, samara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << natovarenih cepanicama. Idući za njima, stigosmo na zaravan, gde je improvizovana pijaca ogrevnog drveta. Kupci iz grada dolaze ovde jer je roba jevtinija nego na pijaci u Aranđelovcu.
– Na Bukulji smo već nekoliko dana, sa nepristupačnih delova planine izvlačimo drva do puta ili čistine gde mogu da priđu traktori ili kamioni. Ja sam iz sela Zaselje, opština Kotor Varoš u Republici Srpskoj. Ovde sam sa komšijom Radom Tubićem, trudimo se da što više uradimo pre prvih snegova – kaže nam Miomir Lukić, dodajući da od posla ništa ne bi bilo da im nije njihove konjice – Sokola, Dečka, Rubina, Dorata, Lahora, Bećara i Vezira. Svaki tovar koji prenesu težak je po 200 kilograma.
U razgovor se uključuje i Lukićev komšija Tubić:
– Radimo po čitavoj Srbiji. Gazda ugovara poslove sa šumskim upravama, a mi s konjima izvlačimo drva. Dnevno prebacimo od 40 do 50 kubnih metara. Ovim izuzetno teškim poslom bavim se punih 25 godina. Dešavale su se i nezgode. Baš pre nekoliko dana, u obližnjem selu Garasi, jedan konj nam se stropoštao u provaliju duboku stotinak metara, ali je, čudom i srećom, ostao nepovređen. Nažalost, bio sam svedok i kad su konji na planinskim bespućima noge lomili, a zna se šta im onda sleduje. To su mi bili najžalosniji trenuci – veli Rade.
Pričaju da žive kao vojnici nekog davnog konjičkog puka. Svakog jutra ustaju u pet, najpre nahrane i opreme konje, a tek zatim i sami doručkuju, a zatim pravac na „položaj”. I tako od svitanja do mraka.
– Porodice ne viđamo po tri-četiri meseca. Ali, ne žalimo se, od nečeg mora da se živi, mesečno može da se zaradi i do 800 evra – kaže nam Miomir, dodajući da za svoj posao nemaju naslednike, odnosno, mladima ne pada na pamet da za hleb zarađuju izvlačeći drva iz planinskih vrleti.
B. Njegovan
[objavljeno: 20/11/2008]
