Izvor: Blic, 14.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ograničenje trajanja bolesti
Ograničenje trajanja bolesti
Sredinom godine trebalo bi da počne primena novih standarda za upućivanje na bolovanje, čija je suština u tome da će biti precizirano koliko najduže može trajati bolovanje za određenu vrstu bolesti.
Standardi se, kažu u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, uvode kako bi se smanjio broj lažnih bolovanja, dok lekari ocenjuju da veštačko određivanje dužine bolovanja nije u redu, između ostalog i zato jer se dva različita >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizma od iste bolesti ne oporavljaju za isto vreme.
Saša Perović, direktor Sektora za razvoj RZZZO, za 'Blic' navodi da Zavod ove standarde utvrđuje na osnovu predloga stručnih komisija za određene bolesti koje rade pri Ministarstvu zdravlja.
Oboljenja će, kaže, on biti podeljena u 17 grupa, a za svako će biti određeno koliko bolovanje može najduže trajati.
- Kod nas je stopa bolovanja dosta visoka i iznosi sedam odsto. To znači da je od 100 zaposlenih na bolovanju dužem od mesec dana sedam radnika. Optimalna stopa inače je oko četiri odsto - kaže Perović, dodajući da bi uvođenjem standarda trebalo da se smanji broj lažnih bolovanja i ostane više novca za lečenje onih koji su stvarno bolesni.
Na naše pitanje šta ako se radnik ne oporavi u propisanom roku, on kaže da će radnik u tom slučaju biti upućivan na komisiju, koja će utvrđivati zašto je potrebno produžavati bolovanje. Kao novinu Perović navodi i to da će ubuduće pri prvostepenim i drugostepenim komisijama za bolovanje obavezno biti i po jedan zaposleni iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Komentarišući najavu uvođenja novih standarda za bolovanje, Milena Jauković, sekretar Etičkog komiteta pri Srpskom lekarskom društvu, za 'Blic' kaže da je to nerazumljivo i nelogično.
- Nije u redu tako propisivati dužinu trajanja bolovanja. Dva čoveka koja boluju od iste bolesti od nje ne ozdravljuju za isto vreme. Brzina ozdravljenja zavisi i od opšteg stanja organizma, imuniteta samog bolesnika njegovih godina starosti, da li je bolestan još od nečega. Recimo, jedan čovek koji zbog preloma nosi gips skine ga za tri nedelje, a drugi ako nešto nije dobro urađeno, gips mora da nosi i duže. Šta u tom slučaju - pita se Jaukovićeva.
Ona takođe ukazuje na to da pri domovima zdravlja već postoje komisije koje određuju da li je neko za duže bolovanje ili ne.
- Kada već postoje komisije, ne znam čemu onda ti standardi ili se komisijama možda ne veruje - kaže Jaukovićeva, uz ocenu da bolovanja zaista imamo previše, ali se niko ne pita zašto je tako i niko neće da prizna da se depresivan i siromašan čovek, a takvih je kod nas dosta, češće razboleva od onog na Zapadu koji živi u sređenijim uslovima.
Mnogo toga što je u poslednje vreme urađeno u zdravstvu, smatra ona, nije dobro, jer je uvedeno plaćanje mnogih zdravstvenih usluga, a finansijska situacija pacijenata je još slaba.
- Ja znam da su lečenje i dijagnostika skupi, ali je sa tim plaćanjima možda trebalo sačekati koju godinu dok privreda i građani materijalno ne osnaže - navodi ona. R. Marković
