Izvor: Politika, 29.Jun.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ogledna matura preteška za đake
Ovi maturanti polažu četiri predmeta, dok se u klasičnim odeljenjima polaže samo jedan. – Nadležni tvrde da jedinica na stručnoj maturi nije masovna pojava
Posle slučaja u beogradskoj Vazduhoplovnoj akademiji, u kojoj u odeljenju od 17 đaka stručnu maturu nije položilo 15, obelodanjeno je da je u Srednjoj ekonomskoj školi u Somboru od ukupno 23 maturanta oglednog profila komercijalista, na maturi je palo – 14.
Nezadovoljni roditelji iz Sombora žalili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se Sekretarijatu za obrazovanje AP Vojvodine, smatrajući da njihova deca treba da dobiju prelazne ocene, ujedno zamerajući „što su pripreme za završni ispit bile loše organizovane i trajale svega mesec dana”. Angažovani su i stručnjaci iz ekonomske i komercijalne oblasti, kao i advokat, kako bi se „ako treba i na sudu dokazalo da komisija nije dobro obavila bodovanje”.
Međutim, prema oceni Borislava Staničkova, načelnika Školske uprave Sombor, nadležne za zapadnobački i severnobački okrug, „navodi roditelja su u najmanju ruku diskutabilni”.
– Treba imati u vidu da je u pitanju ogledno odeljenje, dakle sa nešto strožim kriterijumima ocenjivanja, što đaci očigledno nisu uvažavali. Računali su, izgleda, da je izlazak na završni ispit samo formalnost, pa su verovatno bili više usredsređeni na pripremu prijemnog ispita na fakultetima – ističe Borislav Staničkov za naš list.
Direktor Srednje ekonomske škole Dragomir Miljić, ne poriče da je matura bila teška, ali i naglašava da je na testu, koji je bio iz sedam predmeta, bilo 75 odsto poznatih zadataka. Isto tako smatra i da u radu komisije i prilikom redovnog ispita – 9. juna, a potom i ponovljenog, nakon petnaest dana, nije bilo propusta. A što se tiče zamerki roditelja, direktor kaže da su „pripreme za maturu trajale koliko i u drugim sličnim školama, ali da ih svi maturanti nisu redovno pohađali”.
Pokrajinski sekretarijat je naložio ponovno polaganje mature i od 14 đaka, izašlo je 11, a položilo je samo dvoje. Na smeru za finansijskog administratora od četvoro đaka, troje je izašlo, a dvoje položilo, navodi direktor za „Politiku”. Na naše pitanje kakva je situacija u drugim školama u Srbiji, direktor kaže da zna da ponavljača ima u Kuli, Senti, Kikindi, Pirotu.
Uprkos informacijama Nacionalnog prosvetnog saveta o 65 odsto dece, koja su pala na stručnoj maturi, i primera iz beogradske i somborske škole, u Ministarstvu prosvete i nauke tvrde da padanje na stručnoj maturi nije masovna pojava i da je prema podacima Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u 11 oglednih profila 90 odsto učenika položilo stručnu maturu. Prema, do sada, pristiglim podacima, u preostalih 18 oglednih profila u kojima se stručna matura polaže drugu ili treću godinu, ukupan procenat učenika koji su položili stručnu maturu iznosi više od 98.
Inače, u prosvetnom sistemu Srbije postoji 51 ogledni profil, stručna matura se za sada polaže u 29, a u 22 ogledna profila prve generacije učenika još nisu stigle do završnog ispita.
Na naše pitanje da li ovi slučajevi pokazuju nesklad između ocena u školi i praktičnog znanja, jer su deca u oglednim profilima đaci koji su se upisivali sa 90 i 100 bodova i završili srednju školu sa odličnim uspehom, Danka Prokić Vlahović, predstavnik Zajednice ekonomskih škola u Savetu za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih odgovara da je problem u – težini mature.
– Đaci u oglednim odeljenjima dobro prođu na srpskom i na praktičnom radu, ali loše na testu stručno teorijskih znanja. Taj test obuhvata četiri stručna predmeta iz sve četiri godine, što je dosta teško i obimno, a naši učenici nisu navikli da obnavljaju znanje iz četiri predmeta sva četiri razreda. U klasičnim odeljenjima nemate taj vid mature, daleko je lakše, polaže se srpski, praktični rad i jedan predmet po izboru. Takođe, đaci iz klasičnih odeljenja najčešće biraju predmet iz kojeg su bili najbolji ili predmet koji su učili samo jednu ili dve godine – objašnjava ovu veliku nepoznanicu Prokić Vlahović.
To je oblik mature kakav postoji u EU, dodaje, ali on je za sada uveden samo u oglednim odeljenjima i sad se stvara jedan animozitet između učenika u ogledu i đaka u klasičnim odeljenjima, jer ovi drugi lako polože maturu i sve snage ulože u pripremu prijemnih ispita za fakultete.
– Govorim osnovano, a ne napamet, jer smo i mi imali prošle godine situaciju da su pala šest finansijska administratora i četvoro poslovnih u odeljenjima od po 24 učenika, što je četvrtina. Kada smo anketirali učenike, oni su rekli da ako krenu da pripremaju maturu kako treba, neće stići da pripreme prijemni za studije, što im je mnogo važnije. Zato uče samo da prođu, da dobiju dvojku, ali se dogodi i da padnu za dva-tri boda. To će se ponavljati, u to sam sasvim sigurna, sve dok matura ne počne da se vrednuje na studijama – kaže ova profesorka Ekonomsko-trgovinske škole iz Sopota.
Ona podseća da su ogledni profili osmišljeni kako bi mladi odmah počeli da rade, ali da je činjenica da su to sve dobri đaci, koji uglavnom upisuju studije.
– A kada padnu, onda nastaje taj skandalozan momenat da vi imate dobre učenike, koji su pali na maturi, jer su se spremali za studije, a nisu dovoljno vremena posvetili testu, za koji je potrebno mnogo studioznog obnavljanja gradiva. Oni će sada ponovo polagati maturu u avgustu i to ih dovodi u jako tešku situaciju, jer će u septembru moći da popunjavaju mesta ne na željenim, već samo na onim fakultetima na kojima je ostalo slobodnih mesta – kaže na kraju Danka Prokić Vlahović.
Sandra Gucijan
PetkoKoprivica
objavljeno: 30.06.2011
