Izvor: Politika, 10.Jan.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oglasne table pune prinudnih prodaja
U Izvršnom odeljenju Osnovnog suda u Vršcu trenutno je 7.700 predmeta, 6.500 onih koji se odobravaju po sudskoj odluci i oko 1.200 onih čije se izvršenje realizuje na osnovu priloženih verodostojnih dokumenata
Vršac – Sve je više Vrščana koji gomilaju dugove, bilo da je reč o komunalnim uslugama, telefonskim računima, struji, ili neplaćanju rata kredita. U Izvršnom odeljenju Osnovnog suda u Vršcu je trenutno 7.700 predmeta, 6.500 onih koji se odobravaju po sudskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluci i oko 1.200 onih čije se izvršenje realizuje na osnovu priloženih verodostojnih dokumenata. Na početku 2010. godine imali smo oko 5.200 ovih predmeta u radu. Najviše zahteva su uputili operateri fiksne i mobilne telefonije (oko 2.000), pa, elektrodistribucija (1.700), komunalci (oko 1.000)...
Ovo je za „Politiku“ izjavila Cveta Grubišić-Kajević, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Vršcu, naglasivši da se sume u zahtevima za naplatu kreću od nekoliko hiljada do više miliona dinara. Nažalost, sve je više slučajeva kad ljudi nemaju odakle da plate ono što su potrošili i koristili. Doduše, ima i slučajeva, mada su retki, kada dužnici dobijene račune ignorišu.
Zbog stalnog priliva novih predmeta – zahteva, manje se primećuje izuzetno angažovanje jedinog izvršnog sudije (Bogice Zarkule), sa dva pomoćnika. Oni često ostaju i posle radnog vremena kako bi što više zahteva rešili. Godišnje završe oko 4.000 predmeta.
Kako je jedna oglasna tabla postala premala, u vršačkom sudu postoje dve oglasne table na kojima se obznanjuju prodaje imovine. Uvek su pune sudskih rešenja.
U slučajevima kad firma poverilac podnese zahtev za naplatu, sa nespornim dokumentima, sudija procenjuje njihovu ispravnost, i nakon što odobri, ustanovljena suma ulazi u proces prinudne naplate. Kao i do tog trenutka, sporazum sa strankom je moguć i kad na scenu stupe izvršitelji (ovde ih ima četvoro), jer je u interesu naplata, a ne i da dužnik pati. Štaviše, i kad mu izvršitelj uruči rešenje, dužnik ima (poslednju) šansu. Ukoliko ona ne bude iskorišćena, izvršitelj popisuje pokretnu imovinu (nameštaj, automobil, mašine...), koju dužnik ne sme da otuđuje, kako bi se njenom javnom prodajom obezbedio novac za plaćanje sudskih troškova, namirenje duga sa pripadajućom kamatom, a ukoliko nešto pretekne – isplatiće se dotadašnjem vlasniku imovine.
Ukoliko se prodaju nekretnine, u proces namirivanja dugova uključuju se veštaci, da bi imovinu procenili. Lani je u vršačkom kraju bilo desetak prodaja nepokretne imovine radi naplate potraživanja.
Neki podnosioci zahteva za naplatu potraživanja, posredstvom suda, žale se na dugotrajnost procesa. Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda kaže da dvanaest sudija „pokriva“ vršačku, belocrkvansku i plandištansku opštinu („bar da nas je još dvoje“), i od tog broja – samo jedan izvršni sudija. Do pre pet-šest godina, u ovim opštinama je bilo 25 sudija. To je, ipak, bilo više od potrebnog broja.
– Zbog nesrazmerno mnogo predmeta, što usporava rad, izvestan broj podnosilaca zahteva za naplatu je nezadovoljan. Oni koji su zadovoljni – ćute – kaže Cveta Grubišić-Kajević, pod čijim rukovođenjem Osnovni sud u Vršcu beleži natprosečne rezultate.
J. Danilović
objavljeno: 11.01.2011.
