Izvor: Blic, 14.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oficiri pod tuđim krovom
Oficiri pod tuđim krovom
BEOGRAD- Grupa penzionisani starešina Vojske Jugoslavije uputila je apel predsedniku SRJ, najvišim saveznim i republičkim institucijama kao i Generalštabu Vojske Jugoslavije u kome traže pomoć za rešavanje stambenog problema. Potpisnici apela su zbog ratnih sukoba bili primorani da napuste mesta službovanja u bivšim jugoslovenskim republikama i tako ostanu bez krova nad glavom. Oni navode da su zbog nebrige društva prema njima iako su, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako kažu, državi ostali verni i u najtežim uslovima, dovedeni u situaciju da i nakon decenija provedenih na vojnoj službi pod stare dane žive pod tuđim krovom kao podstanari ili smešteni u malim sobicama vojnih samačkih hotela za koje plaćaju, za njihove uslove, visoke kirije.
Suština nezadovoljstva potpisnika ovog kako su ga nazvali 'apela očajnih i obespravljenih' jeste u tome što su, kako tvrde, lišeni prava prvenstva na dobijanje stana koji su decenijama imali oni koji zbog premeštaja dolaze u novo mesto a u ranijem ostavljaju stan. To pravo poništeno im je pravilnikom o raspodeli stanova iz 1994. osim za one koji su učestvovali u borbenim dejstvima, a pravilnikom iz sledeće godine prednost se ukida i njima. Svi su stavljeni se u istu ravan sa onima koji po prvi put ostvaruju to pravo.
'Bez milosti, nezakonito i nemoralno, jednim potezom pera poništavaju se decenije radnog staža i teške službe po mnogobrojnim granizonima. Teško stečeno stanarsko pravo kao da nije ni postojalo, i nerazumnim odlukama, ljudi stari 50 - 60 godina vraćeni su na početak. Neki od nas potražili su smeštaj i imali sreće da ga dobiju u kasarnama gde žive kao na početku karijere, pre 40-50 godina, često na vojničkim krevetima i sa sanitarnim prostorijama na kraju hodnika. Koje su patnje tih ljudi, teško je i zamisliti, a kamoli sve to podnositi punih 10 godina. To treba videti i to bi morala jednog dana da vidi neka državna komisija, da vidi i da se zna šta je učinjeno ovim ljudima i šta je od njih učinjeno. Da se vide propali životi časnih ljudi i da neko odgovara za to', navodi se između ostalog u apelu.
Oni koji su imali više sreće dobili su smeštaj u vojnim samačkim hotelima, sa malenim sobicama i zajedničkim sanitarnim prostorijama. Obično cela porodica ( i po četvoro) u jednoj sobi, u kojoj se i kuva i uči i boluje.
Punih osam godina, tvrde ove starešine, penzionisana vojna lica koja su smeštena u vojnim ustanovama nisu dobijala uobičajenu novčanu naknadu za troškove stanovanja, a ta naknada priznata im je tek prošle godine, dok je prošlih osam kada su te troškove plaćali od svojih penzija zaboravljeno.
Za smeštaj u sobicama hotela od 16 do 20 metara kvadratnih i u kojima ne retko žive čitave porodice, plaća se i po 3.000 dinara, navodi se u apelu. Zbog toga veliki deo porodica nije bio u mogućnosti da ove iznose plaća, pa je Vojna ustanova 'Dedinje' zbog toga sudu tužila oko 400 lica. Zato potpisnici apela traže da se odmah donese odluka o povlačenju tužbi protiv ovih ljudi sve dok se ne isplati naknada za stanovanje onima kojima je, kako kažu, nezakonito uskraćena u proteklih osam godina.
Zbog teške situacije u koju su dospeli penzionisane starešine VJ od Predsednika SRJ traže da naredi nadležnim organima da im što pre obezbede podnošljiv smeštaj, a od Vlade SRJ i Ministarstva odbrane da se donesu novi pravilnici koji će ponovo poštovati pravo stečenog prioriteta na stan premeštenih lica i da se van snage stavi postojeći pravilnik o davanju stanova na korišćenje, kao i da se ponište podele stanova, bar one po kojima nije izvršeno useljenje. R. Marković Favorizovanje komfora
Starešine beskućnici pitaju takođe zašto se novim pravilnikom iz avgusta prošle godine za čitavu sobu povećavaju stambeni standardi i forsira konfor u vreme oskludice, zatim zašto privatni posed više nije smetnja za dobijanje stana i zašto se načelniku Generalšataba daje diskreciono pravo za raspodelu 10 odsto stanova. penzionisane starešine pitaju i zašto se po tom diskrecionom pravu ne daju stanovi i najstarijima, koji još nemaju rešeno stambeno pitanje.
