Izvor: Blic, 09.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oficiri koji nikom ne trebaju
Oficiri koji nikom ne trebaju
Nekoliko stotina vojnih penzionera i članova njihovih porodica koji su za vreme poslednjih ratova na prostoru bivše SFRJ odlukom državnog rukovodstva i vrhovne komande predislocirani u Srbiju i Crnu Goru protestovalo je juče ispred zgrade Ministarstva odbrane SCG, tražeći da im se reši stambeno pitanje i poštuju njihova ljudska prava. Jedino što su od resornog ministarstva juče dobili jeste da je primljena lista njihovih zahteva, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niko od nadležnih nije ih primio na razgovor.
- Ko zna koja smo mi stavka u predizbornom rasporedu ministra Borisa Tadića - rekao je okupljenima Dario Kerkez, sin penzionisanog pukovnika bez stana, sada vojnog invalida. - Od svoje 24 godine pola sam proveo kao beskućnik. Moj otac i njegovi saborci za ovu zemlju prolili su krv i suze, a evo kako im se vraća. Samo moja porodica otkada smo došli ovde 10 puta izbacivana je na ulicu. Događalo se da usred zime, na minus 15 stepeni, nismo imali šta jesti, niti smo znali gde ćemo dalje stanovati - rekao je Kerkez.
Žarko Mihailović, predsednik udruženja, istakao je da za 13 godina, otkada su došli ovde, za ove vojne beskućnike nije urađeno ništa. - Prave se vile za generale, a mi živimo u ćumezima. Nema adrese ne koju se u ovih 13 godina nismo obratili, ali odgovora nema. Pisali smo krivične prijave protiv Nebojše Pavkovića i njegovih ljudi koji su se bavili raspodelama stanova Nikolića i Živanovića, ali ni od toga nije bilo koristi. Otići ćemo i pred njihove stanove, i kod Perišića. Protestovaćemo svakog dana dok ne ostvarimo naše zahteve - poručio je Mihailović.
A u zahtevima dostavljenim ministarstvu između ostalog se traži da ministar odbrane obustavi raspodelu stanova po pravilniku o službenim stanovima, da se svi pribavljeni stanovi dele u zakup prioritetno licima predislociranim iz otcepljenih republika koja nemaju nikakav stan, da se cena smeštaja u vojnim objektima dovede u sklad sa propisima o stambenom obezbeđenju u vojsci i povuku sve tužbe podnete protiv predislociranih porodica zbog neplaćanja smeštaja.
Većina ovih porodica sada živi po vojnim objektima, kasarnama i hotelima ili stanuje u privatnom smeštaju, plaćajući visoke kirije. Nada Simić, supruga vojnog lica sa suprugom i troje odrasle dece stanuje u vojnoj zgradi u Deligradskoj ulici. - Moja porodica živi u dve sobe. Jedno kupatilo koristi 18 porodica. Veš peremo na ruke, sušimo ga po hodnicima. Mesečno plaćamo 6.000 dinara. Pošto u početku kada smo došli nismo imali para, nismo ni plaćali, pa su i nas tužili - priča za 'Blic' Nada, koja je i pored završene više škole bila prinuđena da radi kao spremačica.
- Situacija je takva da se za sobu od devet metara kvadratnih sa dva ležaja mesečno plaća 3.400 dinara, dok recimo dažbine za stan od 76 kvadrata iznose 3.480 dinara, pa vi vidite u koliko smo neravnopravnom položaju u odnosu na one koji imaju stanove. Mnoge starešine dobile su stanove znatno veće od pripadajućih, neki imaju i po više stanova i da nije tako rađeno, bilo bi stanova i za nas - rekao je za 'Blic' Bogdan Ivanović, koji je od oktobra 1992. sa suprugom i dva sina živeo u 18 kvadratnih metara, dok, deci nije dojadilo, pa su, kako kaže, 'hvala bogu otišli preko granice'.
Nastavak protesta zakazan je za danas u 10 sati. R. Marković Neslavna statistika
U materijalu upućenom načelniku Generalštaba Vojske SCG, ministru odbrane i predsedniku državne zajednice SCG navodi se da su posledice i tegobe koje trpe porodice vojnih beskućnika izuzetno teške, pa je u proteklih 13 godina izvršeno 15 samoubistava, 20 pokušaja samoubistava, dva ubistva, 58 osoba je trajno psihički obolelo, 10 je hospitalizovano u ludnicama, a registrovano je 95 njih sa bolestima stresa i poratnih sindroma. Carinik Božidar Đurović
