Izvor: Politika, 08.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odšteta za rehabilitovane
Bez naknade štete i sama rehabilitacija, kao akt naknadne pravde, uveliko gubi svoj smisao, kaže Bosa Nenadić, predsednik Ustavnog suda Srbije
Mnogobrojni građani su se obratili Ustavnom sudu Srbije zbog Zakona o rehabilitaciji. Kako ocenjujete to što je država grešku priznala ali rehabilitovanima nije obezbedila odštetu?
Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete temelji se na našem Ustavu, koji u stavu 2. član 35. jasno određuje da svako ima pravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. Naša država se na naknadu štete rehabilitovanim licima obavezala i pristupajući Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Međutim, očigledno je da postoji pravna praznina u pogledu načina naknade štete, koja mora biti otklonjena donošenjem zakona. Iz tog razloga je sud i uputio pismo Narodnoj skupštini, u kojem joj ukazuje na potrebu zakonskog uređivanja pitanja prava na naknadu štete i povraćaj konfiskovane imovine rehabilitovanih lica u najskorije vreme. Pored toga, Zakon o rehabilitaciji, ovakav kakav jeste, sa svojih skromnih osam članova, manjkav je i u pogledu postupka odlučivanja o zahtevima za samu rehabilitaciju. To zaista mora biti regulisano u vrlo kratkom roku, jer bez obezbeđenja dostupnosti sudu radi pravičnog zadovoljenja, uključujući i naknadu štete, i sama rehabilitacija, kao akt naknadne pravde, uveliko gubi svoj smisao.
M. P.
[objavljeno: 09/05/2009]
.jpg)
