Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Odokativno" po džepu studenata i roditelja
Akademci tvrde da na određivanje školarina ne utiču materijalni troškovi, već atraktivnost fakulteta i geografski položaj. – Realna cena indeksa tek po završetku akreditacije
TEMA DANA
Cena studija godinama unazad predstavlja jedan od kamena spoticanja studenata i njihovih roditelja, s jedne strane, i profesora i fakultetskih uprava, s druge. Zbog toga što ne postoje jasni i jedinstveni kriterijumi po kojima se tačno može utvrditi koliko košta indeks, o >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovaj kamen redovno se svi spotiču najmanje dva puta tokom godine: na proleće, kada veći broj univerziteta donosi cenovnike, i u oktobru-novembru, kada počne nova školska godina, prvo za brucoše, a potom i za starije akademce.
Prosvetne vlasti su se iz ovog problema elegantno izvukle i posle 5. oktobra "vruć krompir" prebacile u ruke profesora. Ministarstvo prosvete, naime, ne određuje cenu studija, a i broj brucoša samo se potvrđuje na predlog fakulteta. Fakulteti, s druge strane, tvrde da država ne izmiruje redovno svoje obaveze, da su profesorske plate bedne i da su sa neadekvatnom cenom studija večito na gubitku. Akademci, s treće strane odgovaraju, da za svoje pare ne dobijaju knjige, da sede jedni drugima na glavi i da se smrzavaju tokom zimskog semestra. Situaciju će dodatno da zakomplikuje i najavljena akreditacija, za koju će svaki fakultet morati da pripremi dodatnih milion dinara. Studenti strahuju da će to opet da osete preko svojih – leđa.
Kuda odlazi njihov novac i na koji se način određuje visina godišnje naknade za školovanje, pitaju ovih dana akademci koji već nedeljama protestuju ispred beogradskog Filozofskog fakulteta. Za svoj novac, ističu studenti, očekuju makar da dobiju ispitnu literaturu, sređene čitaonice i slušaonice u kojima će biti dovoljno mesta za sve akademce. Njihova najveća zamerka, kako kažu predstavnici studentskih organizacija, nije visina školarine već nepostojanje jasnih i javnih kriterijuma za njeno određivanje.
Srećko Šekeljić, predstavnik Saveza studenata Beograda, tvrdi da se cena studija određuje paušalno. Prema njegovom mišljenju, fakulteti bi trebalo da navedu spisak usluga koje pružaju visokoškolcima, a ne samo da istaknu konačnu sumu koju treba platiti.
– Nemamo uvid u parametre na osnovu kojih se određuju školarine. Ni jedan fakultet dosad nije dao izveštaj o tome koliko novca je potrošeno na osavremenjavanje nastave. Državni fakulteti zavise od novca koji bi država trebalo da im uplaćuje, ali rukovodioci kažu da su prinuđeni da sopstvenim sredstvima popunjavaju budžet. Problem predstavlja i nepostojanje odgovarajućih socijalnih programa koji bi omogućili akademcima otplaćivanje školarina. Potreban je bolji način kreditiranja, stipendiranja i potpisivanje ugovora sa preduzećima – ukazuje naš sagovornik.
Akademci napominju da zbog loše organizovanog rasporeda vežbi i predavanja, ceo dan provode na fakultetu, što ih onemogućava da pronađu posao i zarade džeparac.
Među državnim fakultetima najskuplje su studije na Beogradskom univerzitetu čije su školarine dvostruko, pa čak i trostruko više od onih na srodnim visokoškolskim ustanovama u unutrašnjosti. Studije arhitekture u Nišu koštaju 80.000 dinara, a u Beogradu trostruko više. Na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici školarina je 33.000 dinara, dok akademci u prestonici izdvajaju 86.000 dinara. Samofinansirajući studenti novosadskog Građevinskog fakulteta za godinu studija izdvajaju 50.000 dinara, a u Beogradu je školarina 85.000 dinara.
Uoči raspisivanja konkursa za upis u ovu školsku godinu, preporuka Veća BU bila je da fakulteti usklade cenu studija sa godišnjom stopom inflacije od oko 17 odsto. Međutim, mnoge visokoškolske ustanove su se oglušile o taj predlog i podigle cenu školovanja i do 30 odsto.
Iako je beogradski Arhitektonski fakultet najskuplji među državnim visokoškolskim ustanovama, buduće arhitekte godinama ne učestvuju u protestima. Na pitanje šta studenti dobijaju za svoj novac, mr Marko Savić, doskorašnji prodekan za nastavu na tom fakultetu, odgovara:
– Studijski programi su osavremenjeni u skladu sa evropskim tendencijama izučavanja arhitekture. Struktura studija je usklađena sa principima Bolonjske deklaracije, tako da smo već prošle godine studentima druge i treće godine omogućili prelazak na novi način studiranja. Ovaj fakultet je dostigao i visok standard kada je reč o broju nastavnika po studentu, a u toku je akreditacija kod međunarodnih stručnih institucija. Takođe, postoje dobri tehnički uslovi za izvođenje nastave. On dodaje da su u školarinu uračunati i overa semestra i polaganje ispita.
Naš sagovornik objašnjava da je broj samofinansirajućih studenata smanjen, što će poboljšati kvalitet nastave i, kako je rekao, omogućiti da za nekoliko godina cena studija opet bude povećana. Prema njegovim rečima, školarina se određuje na osnovu nekoliko procena troškova realizacije nastave, a realna cena studija na svim fakultetima biće određena tek po završetku akreditacije.
Studenti tvrde da na određivanje školarina ne utiču materijalni troškovi, već atraktivnost fakulteta. Zbog toga studenti Filozofskog fakulteta smatraju da treba da plate manje nego hemičari koji imaju vežbe u laboratorijama sa skupim supstancama. Tadej Kurepa, student beogradskog Fizičkog fakulteta, kaže da između visine školarine i kvaliteta nastave ne postoji veza.
– Cilj rukovodilaca visokoškolskih ustanova jeste da uzmu što više novca. Studenti ispaštaju dok fakulteti i ministarstvo prebacuju odgovornost s jednih na druge. Dok dekani tvrde da nisu odgovorni za visoke školarine, jer ne dobijaju dovoljno novca od države, Ministarstvo uporno ističe da univerzitet uživa autonomiju i da ne mogu da se mešaju u cenu studija – smatra naš sagovornik.
-----------------------------------------------------------
Student "košta" 1.500 evra
Slavko Karavidić, pomoćnik ministra prosvete i sporta zadužen za finansije, ističe da se materijalni troškovi fakultetima isplaćuju redovno, a njihov iznos je određen uredbom. Prema njegovim rečima, ovih dana je izmirena obaveza prema beogradskom Tehnološkom fakultetu kojem je, zbog dugova, isključeno grejanje.
– Sve isplate su redovne, u skladu sa budžetskim kvotama, a pitanje je da li su fakulteti zadovoljni ovim sumama. Podsećam da oni imaju i sopstvene prihode koji se kreću od 20 do 70 odsto onoga šta dobijaju iz budžeta. Imamo jednak odnos prema svim državnim univerzitetima bez obzira na to gde se nalaze i koliko su popularni – ističe Karavidić i dodaje da jedan student "košta" budžet od 1.300 do 1.500 evra godišnje.
-----------------------------------------------------------
Malo fakultetu, malo Univerzitetu
Protestni odbor studenata Filozofskog fakulteta sastao se prošle nedelje sa profesorom dr Dejanom Popovićem, rektorom Beogradskog univerziteta i profesorom dr Aleksandrom Kostićem, dekanom Filozofskog, ali, kako su rekli akademci, stavovi su se posle toga dodatno udaljili.
Na primedbu studenata da je znanje javno dobro, dekan je odgovorio da je znanje roba koja košta onoliko koliko je neko spreman da je plati. Studentska delegacija ukazala je i na to da na ovoj visokoškolskoj ustanovi, osim školarine od 86.000 dinara, naplaćuju još 1.000 dinara na račun Univerziteta. Studenti navode da je fakultet dužan da taj iznos izdvaja iz školarina, a ne da ga posebno naplaćuje. Prema njihovim rečima, uprava je izjavila da je reč o grešci i obećala da će oštećenim studentima vratiti novac.
Jelena KisinAnkica Marinković
[objavljeno: 13.11.2006.]
.jpg)
