Izvor: Politika, 28.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odloženo gašenje stanica
U postojećem zakonu nema preciznog mehanizma kako iz etra ukloniti stanice bez dozvole
Predsednik Republike Boris Tadić nije potpisao, prošle sedmice usvojene, promene i dopune Zakona o radio-difuziji i vratio je tekst skupštini na ponovno izjašnjavanje. Kao glavni razlog za uskraćivanje potpisa navodi se bojazan da bi novouvedene izmene mogle ozbiljno da naruše nezavisnost rada Republičke radiodifuzne agencije, kao i princip ravnopravnosti učesnika u postupku podele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << frekvencija.
Ovakvim potezom predsednik države je izašao u susret strukovnim novinarskim udruženjima, sindikatima koji su tražili da se ukaz o proglašenju zakona ne potpiše. Osim ovih organizacija, i Ministarstvo kulture se usprotivilo načinu na koji se pomenuti zakon menja.
Ovaj tajm-aut obezbeđuje "predah" i za RRA, koja bar do kraja leta (dok se Skupština ponovo ne sastane) neće morati da se bavi nezahvalnim poslom gašenja RTV stanica bez
Dopune zakona predviđaju da ubuduće saglasnost na finansijski plan RRA daje vlada (a ne Skupština kao do sada). Time je, smatraju mnogi, više nego upadljivo jačanje uticaja izvršne vlasti na rad Agencije koja je zamišljena kao samostalno regulatorno telo. Emiteri koji ostanu trajno ili privremeno bez dozvole, prema novinama u zakonu, morali bi da prekinu program čim dobiju odluku RRA ili će biti prinudno isključeni. Promenama je predviđeno i da novi emiteri, umesto u roku od 60, program moraju da počnu da emituju najkasnije za 90 dana od dobijanja dozvole. Novina je i što bi RRA ubuduće izdavala dozvole i za kablovsko, odnosno satelitsko emitovanje programa bez javnog konkursa, a na zahtev emitera. Radio-stanice ubuduće bi plaćale pet odsto (sada je 20 odsto) naknade za emitovanje programa u odnosu na cene koju plaćaju TV emiteri. Naravno, nisu to jedine promene, ali su izazvale najveće polemike.
Nema recepta za gašenje
Da u postojećem zakonu nešto nedostaje pokazalo se kada je bio završen ovogodišnji konkurs za raspodelu frekvencija. Da bi se obezbedila mesta za dobitnike licenci iz etra valjalo je ukloniti emitere koji su radili bez dozvola. Naravno, pitanje je kako to učiniti, jer Zakon o radio-difuziji ne predviđa precizan mehanizam za uklanjanje "bespravno useljenih" emitera. Nemajući odgovor na to pitanje i RRA je upadljivo odlagala da objavi listu dobitnika beogradskih dozvola. Pre isteka roka, dr Nenad Cekić, predsednik Saveta RRA, objasnio je da im je želja da kad odluku objave ista može i da se sprovede.
– Moramo da nađemo mehanizam da onima koji dozvole dobiju i garantujemo da neće biti ometani i omogućimo im da emituju program na frekvenciji za koju su odobrenje dobili a ne na bilo kojoj drugoj. Za stanice koje dobiju dozvolu mora se osloboditi mesto u etru. U Beogradu je totalni haos, recimo, sve frekvencije za radio su popunjene. Ukoliko počnemo da donosimo odluke koje se ne sprovode, cela priča o uvođenju reda pada u vodu.
Što se tiče stanica kojima su na konkursu izmakle beogradske dozvole, imaju vremena da sačekaju ishod svojih eventualnih prigovora Savetu RRA. Međutim, nisu svi u takvoj poziciji. Dokle će ostati u etru RTV Politika, TV 5 iz Niša, televizije Panonija, Most, Stankom, dakle stanice koje nisu prošle na konkursu za nacionalne emitere. Taj konkurs je, po nedavnom objašnjenju Slobodana Đorića, člana Saveta, "zaključen 22. maja kada su odbijeni prigovori emitera koji na konkursu nisu prošli".
Za neke stanice dodatna šansa
– To znači da neke stanice koje nisu prošle na ovom konkursu rade divlje, ali ne sve. Recimo RTV Politika, Stankom i Dečja televizija već su morali da se ugase. Oni nisu učestvovali na konkursu za beogradski region, ali, kako je i taj konkurs završen – ne bi više smeli da emituju program u Beogradu. Neki drugi emiteri, kao Panonija recimo, imaju mogućnost da učestvuju na sledećim regionalnim konkursima i oni ne moraju da se gase – tvrdi Đorić i objašnjava.
– TV 5 iz Niša ima pravo da emituje program sve dok se ne raspiše konkurs za taj region. Ali čak i ako tu izgube, mogu da emituju program na smanjenom području pokrivanja i konkurišu za lokalnu dozvolu. TV Panonija i Most takođe mogu da učestvuju na budućem regionalnom konkursu u Vojvodini, a potom i na konkursu za lokalno pokrivanje u Novom Sadu. Ako ove stanice sada program emituju u Beogradu onda su i oni pirati.
Kada je brzopotezno zakon promenjen u skupštini, bila je manje-više javna tajna da se samo čeka njegovo objavljivanje u "Službenom glasniku", pa da započne postupak čišćenja etra. Najnoviji obrt odložio je taj plan bar na neko vreme.
-----------------------------------------------------------
RRA bez komentara
Za razliku od novinarskih udruženja koja su pozdravila Tadićev potez da ne potpiše ukaz o proglašenju izmenjenog Zakona o radio-difuziji, iz Republičke radiodifuzne agencije juče je izostala bilo kakva reakcija. Članovi saveta RRA bili su tokom celog dana nedostupni, a jedino obaveštenje koje se tim povodom moglo dobiti iz Agencije svodilo se na poruku da se "članovi Saveta neće oglašavati i da nemaju komentar".
M. Petrić
-----------------------------------------------------------
Od podrške do osporavanja
Ministar kulture i medija Dragan Kojadinović ocenio je juče da "nijedna strana ne treba da likuje" zbog toga što predsednik Republike Boris Tadić nije prihvatio izmene i dopune Zakona o radio-difuziji koje su nedavno usvojene u Skupštini.
Kojadinović je objasnio da treba "smiriti strasti" i naći najbolje rešenje za ovaj zakon, kao i da je predlog Ministarstva za izmene i dopune Zakona o radio-difuziji sada na javnoj raspravi u strukovnim udruženjima i da će početkom septembra biti spreman za skupštinsku proceduru.
Predlog Ministarstva koji nije bio pred poslanicima sadrži oko 50 izmena i dopuna, koje, prema Kojadinovićevim rečima, regulišu kome odgovara Savet RRA, jasnije definiše obaveze prava i odgovornost, a generalno ima mnogo više sluha za realne potrebe radio-difuzije u Srbiji.
"Smatramo da je, s obzirom na sadržaj usvojenih izmena i dopuna, kao i način na koji su usvojene u Skupštini po hitnom postupku i bez javne rasprave, odluka predsednika Tadića ispravna", navedeno je u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije. "NUNS se nada da će odluka predsednika Srbije biti jasan znak poslanicima da pažljivije razmotre predložene izmene i dopune, da sagledaju i druga ponuđena rešenja i mišljenja i prema njima se odrede u skladu sa svojom poslaničkom dužnošću, a ne partijskim ili drugim interesima", navedeno je u saopštenju.
Udruženje novinara Srbije je juče saopštilo da očekuje da će skupština Tadićevu odluku iskoristiti za izmenu zakona osporenog u stručnoj javnosti, jer Republičkoj radiodifuznoj agenciji daje neprimerena ovlašćenja za prinudno izvršenje sopstvenih odluka.
Asocijacija profesionalnih emitera Srbije, međutim, saopštila je juče da je iznenađena odbijanjem i obrazloženjem predsednika Srbije Borisa Tadića da verifikuje izmene i dopune Zakona o radio-difuziji.
Ova asocijacija je u otvorenom pismu Tadiću upozorila da će naknade za radio-emitere, koje su do sada bile ogromne, ugasiti radio-stanice u Srbiji koje posluju na ekonomskim principima, što je ovim izmenama bilo uređeno. "Haos koji već godinama vlada u našem etru prolongira se najmanje za mesec dana do ponovnog zasedanja republičkog parlamenta, a možda i duže", naglašava se u saopštenju.
U pismu Tadiću APRES ukazuje da je pogrešno tumačenje da saglasnost na finansijski plan Republičkoj radiodifuznoj agenciji daje Vlada Srbije, već se rad RRA finansira od naknade koju emiteri plaćaju za pravo na emitovanje, a višak sredstava se vraća u budžet Srbije.
Asocijacija ukazuje da je pogrešno obrazloženje da je ovim izmenama narušen princip ravnopravnosti učesnika u postupku dodele frekvencija, jer su svi emiteri učestvovali u javnim raspravama, a o svim izmenama je upoznato Ministarstvo za kulturu.
Udruženje radio-televizijskih novinara Srbije izrazilo je, takođe, juče čuđenje zbog objašnjenja zašto je predsednik Srbije Boris Tadić odbio da potpiše izmene i dopune Zakona o radio-difuziji.
Predsednik Udruženja je istakao da je ovim izmenama i dopunama predloženo da se smanji naknada za radio-emitere, što je izričit zahtev emitera razmatran pre raspisivanja konkursa za dodelu frekvencija na nacionalnom nivou.
Ovaj predlog su emiteri ranije dostavili Republičkoj agenciji za telekomunikacije i Republičkoj radiodifuznoj agenciji, kao i nadležnom Ministarstvu kulture, s obrazloženjem da je cena za jedan sekund reklame petnaest puta niža od cene na najmanje gledanoj televiziji.
"Nepotpisivanje Ukaza o proglašenju izmena i dopuna Zakona o radio-difuziji i vraćanje dokumenta Skupštini Srbije na ponovno glasanje jasno pokazuje da se predsednik Republike Boris Tadić još jednom stavio u službu Bogoljuba Karića i njegovih interesa", ocenio je juče portparol Demokratske stranke Srbije Andrija Mladenović. (Tanjug i Beta)
[objavljeno: 28.07.2006.]
