Izvor: Politika, 26.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlično se zabavljam
Majkl Rou, autor „Diskaverijevog” serijala „Prljavi poslovi”, u intervjuu za „Politiku” otkriva kako je došao na ideju da se oproba u dve stotine različitih zanimanja, mahom u blatu i đubretu
Zamislite najprljaviji posao na planeti, poput uklanjanja ostataka životinja pregaženih na putu, recikliranja otpada, čišćenja kaveza u zoološkom vrtu ili odgajivača crva... Teško da se time neko bavi iz ljubavi, ali postoji jedan čovek koji je dobrovoljno radio sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovo (i još mnogo gorih stvari) i koji uz osmeh objašnjava koliko je odvratno ono što u tom trenutku radi.
Majk Rou (47) voditelj i „domaćin” rijaliti emisije „Prljavi poslovi” priključio se timu „Diskaverija” pre pet godina (prethodno je bio domaćin „Večernjeg magazina” na Si–Bi–Es) u nameri da šest meseci godišnje provodi putujući po svetu i snima egzotične predele. Uslov producenata bio je da se pre putopisa oproba i u nekoj drugoj televizijskoj formi, a Majk je predložio da to bude mini-serija o poslovima koji su, opravdano, neomiljeni ali koje neko ipak mora da obavi. Prvobitni naziv serije je i bio „Neko mora i to da radi”, što je ubrzo preraslo u „Prljave poslove”.
Pilot epizode su postigle ogromnu gledanost i „probni šou” je postao jedna od najgledanijih emisija na „Diskaveriju”.
Verovatno se većina gledalaca pita zašto se uopšte neko odlučio na takav poduhvat. U jednoj od najava za emisiju, rekli ste da time odajete svojevrsnu počast svom ocu i dedi. Na šta ste mislili?
– Moj deda je bio jedan od vrednih ljudi, starog kova... Naša porodica je posedovala veliku farmu u Merilendu i deda je napustio školu sa nepunih četrnaest godina da bi pomogao ocu u svakodnevnim poslovima na imanju... Tako je postao odličan stolar, električar i vodoinstalater i to je preneo i na mog oca. Zajedno su izgradili kuću u kojoj sam ja rođen, bez ikakve pomoći stručnog arhitekte ili plana gradnje. Moje najranije uspomene vezane su za njih dvojicu kako zajedno stalno nešto popravljaju, ili prepravljaju... Nažalost, kada sam napunio 18 godina shvatio sam da je mene taj gen „preskočio”, jednostavno nisam nadaren za takve stvari. Tek kroz petnaest godina, kada sam pregovarao sa „Diskaverijem” oko tipa emisije koju ću snimati, odlučio sam da se tako „odužim” ljudima poput njih dvojice, koji su sve, pa i najteže poslove, obavljali sa osmehom...
Da li ste se u nekom trenutkuzapitali: Zašto radim ovo kad bih mogao da budem domaćin nekog finog šoua u studiju?
– Lagao bih kada bih rekao da nisam. Tokom proteklih šest godina bilo je mnogo trenutaka kada sam pomislio na svoj „prethodni život” i shvatio da mi pomalo nedostaje. Pre „Prljavih poslova” radio sam na televiziji skoro 15 godina i to kao voditelj kvizova i tok-šou emisija. Radio sam i kao glumac i pevač. Obavljao sam razne „čiste” poslove pre ovoga, ali dobra stvar je da se nikada nisam bolje zabavljao nego tokom snimanja ove emisije. Naravno, naiđu periodi (koji ponekad potraju i nekoliko meseci) kada mislim da ovaj posao stvarno nije za mene. Da parafraziram Frenka Sinatru i Elvisa Prislija: „Postoji nekoliko stvari zbog kojih žalim, pa ipak, premalo da bih ih pominjao”.
Koja je tajna popularnosti Vaše emisije?
– Na početku su postojala dva razloga zbog kojih su ljudi gledali emisiju: neki su se, nakon gledanja drugih ljudi koji rade svakojake gnusne stvari osećali bolje po pitanju sopstvenih poslova, dok su drugi bili radoznali i zaista želeli da vide kako svet funkcioniše i upoznaju onu stranu posla koju nemamo prilike često da vidimo. Danas, pretpostavljam da je to kombinacija ova dva razloga. Ljudi žele da se osećaju bolje po pitanju onoga šta su i čime se bave, ponekad i na račun nekog drugog.
Da li ste nešto naučili od ljudi koji svakodnevno obavljaju te prljave poslove?
– Mislim da je pravi razlog zbog koga su „Prljavi poslovi” toliko popularni, i zbog kog se i dalje emituju, to što su upravo ti ljudi oni koji drže civilizaciju kakvu je mi poznajemo „na okupu”. Ono što me je najviše iznenadilo, i ne prestaje da me iznenađuje, jeste sa kolikim zadovoljstvom ti ljudi rade takve poslove. Dopadaju mi se oni koji su svesno odlučili da se bave onim čime se većina ljudi ne bi bavila ni u ludilu, i koji su u tome pronašli način da napreduju i budu zadovoljni. To su, po meni, najzanimljiviji ljudi na planeti. Zanimljivo je da je deo tih poslova i prilično dobro plaćen, što ne biste ni pretpostavili. Zapravo, dosta tih poslova ima nešto preduzetničko u sebi. Pre nekoliko godina upoznao sam farmera iz Konektikata, koji je bio prinuđen da zatvori farmu jer ona prosto nije bila isplativa zbog tadašnje niske cene mleka u Sjedinjenim državama. Primetio je da je stajsko đubrivo ono čega zapravo ima na pretek, a što ne zahteva nikakvu investiciju, i odlučio da istraži za šta sve može da se koristiti. Ubrzo je izmislio posebnu peć koja je đubrivo pretvarala u toplotnu energiju, dovoljnu za grejanje njegove kuće, ali i onih u komšiluku. Takođe, izmislio je i peć u kojoj je izrađivao saksije za cveće od ovog, krajnje neprivlačnog materijala, zahvaljujući kome je cveće nicalo „kao ludo”. Danas prodaje bukvalno na milione ovih „posebnih” saksija i zarađuje ozbiljne pare...
Meri Bilić
[objavljeno: 27/03/2009]
.jpg)
