Izvor: Politika, 19.Mar.2012, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak neustrašivog borca protiv korupcije
Verica Barać preminula u Beogradu u 57. godini, posle duge i teške bolesti
Otišla je, nažalost, Verica Barać. Jedna osoba gotovo neverovatne energije, ogromne hrabrosti i poštenja. Svako ko ju je poznavao, zna da je taj odlazak veliki gubitak. Možda zvuči nelogično, ali njen odlazak je možda još veći gubitak za one takozvane male obične ljude, koji je nisu lično poznavali. Jer ona je uspela da ogromnom energijom i radom, od svog imena napravi u najdoslovnijem smislu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sinonim za borbu protiv korupcije – kaže za „Politiku” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom smrti predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.
Baraćeva, poznata kao beskompromisni borac protiv korupcije, zbog čega je često dolazila u sukob sa moćnim i uticajnim figurama iz političkog i privrednog života, preminula je juče u Beogradu posle duge i teške bolesti u 57. godini. Pokretala je godinama brojne teme o korupciji i suprotstavljala se centrima moći u srpskom društvu, ekonomiji i politici, a u javnosti je prepoznata kao neustrašivi borac protiv korupcije, tajkuna i kriminala. Pokretala je pitanja privatizacije „Luke Beograd”, „Večernjih novosti”, „Ce-marketa”...
Prema rečima njenih bliskih prijatelja, kako prenosi B 92, poslednja, ali ipak neispunjena želja Verice Barać, bila je da se vest o njenoj smrti objavi nakon sahrane, koja će po njenoj želji biti obavljena u krugu porodice.
Rođena je 14. juna 1955. u Mrčajevcima kod Čačka, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, a u Beogradu je 1980. diplomirala na Pravnom fakultetu i položila pravosudni ispit. Od 1982. radi u beogradskom PKB-u, gde ostaje narednih sedam godina. Devedesetih se vratila u Čačak gde je radila kao pravnik u Opštinskom odeljenju za urbanizam i građevinarstvo. Od 1997. do 2001. bila je javni pravobranilac opštine Čačak.
Posle oktobarskih promena smenjena je sa mesta opštinskog pravobranioca i otišla je u invalidsku penziju, iako je opštinska skupština podržala izveštaj o radu te službe. Bila je jedan od lidera Antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka u vreme NATO bombardovanja 1999, kasnije jedan od osnivača Građanskog parlamenta Srbije, čija je predsednica bila do maja 2003. godine. Za predsednika Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, koji je formiran u decembru 2001, izabrana je 23. maja 2003. godine. Bila je i poverenik čačanske kancelarije G 17 plus, koja je u Čačku počela sa radom 17. aprila 2000. godine.
Brojne su reakcije na odlazak Verice Barać. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas uputio je telegram saučešća njenoj porodici. „Srbija je danas ostala bez jedne hrabre i beskompromisne žene. Iako se nismo uvek oko svih tema slagali, veliko hvala za sve što je učinila za ovo društvo i za ono što je htela da učini”, navodi se u Đilasovom telegramu. Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da je Verica Barać svoje poslednje dane provela bez novca da se elementarno bori sa bolešću, što je tragičan dokaz da je živela onako kako je pričala i porazna istina našeg društva i institucija.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati smatra da je moralni autoritet Verice Barać daleko nadrastao male ingerencije Saveta za borbu protiv korupcije i da su razne vlasti po pravilu ignorisale njene inicijative i sugestije, pa je to možda bila borba protiv vetrenjača. „Verujem da je zaslugom Verice Barać ostalo nešto, neko seme, neke smernice koje govore kako se treba boriti za transparentno i demokratsko društvo. Nadam se da će je u tome slediti i one institucije i ljudi koji imaju neuporedivo više ovlašćenja nego što ih je Verica Barać imala”, istakao je Goati.
----------------------------------------------
Knjige i nagrade
Verica Barać je priredila knjigu „Pravac promena” kao i dva zbornika: „Korupcija, vlast i država – polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije”, i „Korupcija, vlast i država – drugi deo”. Dobila je 2010. nagradu „Osvajanje slobode” Fonda „Maja Maršićević-Tasić, koja se dodeljuje ženi koja se svojim delovanjem zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu. Dobitnica je povelje „Dragoljub Stošić” za građansku hrabrost 2008, koju su joj dodelili Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur, kao i nagrade „Vitez poziva” za 2011, koju dodeljuje nevladina organizacija Liga eksperata, na svetski dan ljudskih prava, pojedincima koji su se istakli u svojim profesijama.
B. Bilbija
objavljeno: 19.03.2012.
