Izvor: Glas javnosti, 22.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ode rod u rakiju i džem
BLACE - Proizvođači šljiva u Blacu, koje je lider u Srbiji, nezadovoljni su otkupnom cenom od šest do osam dinara. Zbog toga je većina prestala sa berbom jer ne mogu da pokriju troškove, a mnogi razmišljaju da zasade drugo voće.
U ovoj opštini je na oko 5.000 hektara zasađeno oko dva miliona stabala i do sada su se šljivici svake godine povećavali. Osim slabijeg roda, ove godine je proizvođače pogodila niska cena i neregulisan otkup. Hladnjače ne kupuju šljivu zbog prošlogodišnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zaliha, a otkupljivači sa strane otkupljuju male količine.
Prema rečima Jugoslava Azdejkovića iz Đurevca, koji ima plantažu šljiva na oko šest hektara, berba se nikako ne isplati.
- Ove godine otkupljivači nude za pedeset odsto nižu cenu. Od oko osamdeset tona, ubrao sam i prodao samo dvadeset. Obustavio sam berbu i čekam veću cenu. Ukoliko se to ne desi, sve ću smestiti u bazene i kasnije ću ispeći rakiju. Samo ni to se ne isplati jer nemam kome da je prodam - priča Jugoslav i objašnjava da on ima kapacitete za smeštaj 80 tona šljive, dok mnogi nemaju, pa će dobar deo roda najverovatnije ostati neobran.
- Primenjujem sve agrotehničke mere po savetima stručnjaka. Moja porodica se bavi samo voćarstvom i druge prihode nemam. Kako da prodam šljivu po toj ceni kada samo berba košta četiri dinara po kilogramu. A gde su troškovi goriva i prskanje protiv štetočina. Istine radi, najkvalitetnija šljiva na mlađim zasadima, može da se proda i više od deset dinara. Ali, plod mora da bude duži od 3,5 centimetara i to oko 80 odsto zrelosti-objašnjava on.
Svi proizvođači kažu da je problem nastao posle ratnih sukoba na Kosovu, gde su ranije plasirali dve trećine svojih proizvoda. Kasnije je bilo nekih otkupljivača iz Rusije, Bugarske i Bosne, ali ih ove godine nema. Proizvođači su ostavljeni na milost i nemilost pojedinaca iz svih krajeva Srbije, koji dođu kamionom otkupe dvadesetak tona i više ih nema.
Po rečima predsednika opštine Blace Nebojše Milosavljevića, izgubljeno je tržište na Kosovu zbog raznih birokratskih prepreka sa obe strane.
-U odnosu na broj stanovnika, Blace je lider u proizvodnji šljiva u Srbiji. U ovakvoj situaciji, zbog ograničenog tržišta, država bi morala subvencijama da pomogne proizvođače koji ništa nisu krivi. Drugo, oni sami moraju da se organizuju u udruženje, kako bi mogli zajednički da istaknu cenu otkupljivačima. Ovako, prvi žele da prodaju što skuplje, a drugi da kupe jeftinije - kaže Milosavljević i dodaje, da najkvalitetnija šljiva za sečenje ipak dostiže cenu od petnaestak dinara, što pokriva troškove i donosi minimalnu zaradu.
Proizvođači se slažu da najkvalitetnija šljiva može da se proda po dobroj ceni, ali da nje ima samo desetak odsto, pa kad se uzme prosek, oni su u minusu. Po njima, da bi ostvarili minimalnu zaradu, cena šljive u rinfuzu bi morala da bude između osam i deset dinara, a najkvalitetnija između 15 i 20 dinara po kilogramu.
