Izvor: Politika, Tanjug, 17.Dec.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbijanje Bejkerove ponude ubilo Jugoslaviju
Državni sekretar SAD tražio je višestranački savezni parlament i usvajanje budžeta za kredit MMF-a, ali su Srbija, Hrvatska i Slovenija to odbile, kaže Dragoljub Mićunović
„Amerika je želela da Jugoslavija opstane. Džejms Bejker, američki državni sekretar, ponudio joj je tada pomoć Međunarodnog monetarnog fonda. Prvi uslov bio je da se osnuje savezni parlament, koji će biti višestranački i predstavljaće jedan zajednički politički autoritet. Pošto je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bilo komplikovano menjati ustav, odlučeno je da se donese amandman koji Milošević i Tuđman nisu podržali. Drugi uslov koji je trebalo ispuniti da bi Jugoslavija dobila kredit od MMF-a bio je usvajanje budžeta. Međutim, Slovenci nisu hteli da prihvate usvajanje po tadašnjim uslovima, prema prihodima, već prema broju stanovnika. Kada je nestala Komunistička partija, bilo je jasno da se Jugoslavija ne može održati. Od tada diplomatski odnosi Srbije i Amerike beleže pad.”
Ovako je dr Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, objasnio odnose Srbije i Amerike tokom devedesetih godina prošlog veka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na jučerašnjoj promociji knjige „Snovi moga oca” čiji je autor Barak Obama, novoizabrani američki predsednik.
Tom prilikom on je istakao da su jasan stav prema secesijama, ali i zaštita teritorijalnog integriteta naroda garancije opstanka međunarodne zajednice i to je ono za šta bi trebalo da se zalaže i novi američki predsednik.
– Očekujemo od Obame zalaganje za stav da se međunarodno-pravno definiše položaj zemalja koje imaju problema sa secesijom, kao i da se politički problemi rešavaju mirnim putem, pravdom i tolerancijom – rekao je Mićunović.
On je naglasio da će Srbija poštovati mišljenje Međunarodnog suda pravde u slučaju da se proceni da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova legalna. Na taj način bi trebalo da bude razrešen konflikt, koji „s jedne strane, proističe iz prava naroda na samoopredeljenje, a, s druge strane, iz principa teritorijalnog integriteta”.
Mićunović nije krio da je iluzorno očekivati da će se sada američka politika promeniti u odnosu na Srbiju, ali, kako je ona politički, ekonomski i vojno najjača sila, svaka zemlja mora raditi na unapređenju odnosa sa njom.
On je i primetio da do sada nijedni izbori za predsednika Amerike nisu izazvali ovoliku pažnju u celom svetu. Takođe, kazao je Mićunović, sada je važno da Obama smanji očekivanja, jer je „stvarnost plastična i teško se menja”, ali i zbog krize koja će biti teška i dugotrajna.
Dragan Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, dodao je da je reč o „renesansnom i romanesknom delu” u kome se autor suočava sa svojom rasnom pripadnošću.
– Obama je osetio potrebu da svede račune u ime svih poniženih i to je uradio na sjajan način. Značaj ove knjige je i u tome što je napisana pre nego što se politički angažovao i zato je čini izuzetnim autobiografskim štivom – istakao je Simić.
Originalno izdanje izašlo je 1995. godine u SAD, a izmenjena i dopunjena verzija dela pojavila se u američkim knjižarama 2004. godine. Zahvaljujući izdavačkoj kući „Evro Đunti” i naši čitaoci su početkom novembra dobili priliku da se upoznaju sa njegovom borbom protiv rasnih predrasuda.
V. Dugalić
[objavljeno: 17/12/2008]
.jpg)
