Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od viška glava (ne) boli
U Srbiji ima ljudi čije medijsko vlasništvo prevazilazi okvire koje nameravamo zakonom da propišemo kao granicu, kaže dr Rade Veljanovski, šef tima za pripremu antimonopolskog propisa
Kada je nedavno vlasnik RTV „Pink” Željko Mitrović dobio saglasnost od Republičke radiodifuzne agencija da kupi i 4,95 odsto kapitala TV „Avala”, u javnosti se postavilo pitanje da li je u ovom slučaju reč o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji. Mitrović, „Pink” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i „Avala” su to demantovali, a RRA je zaključio da nema govora o eventualnom monopolu „budući da nije premašen procenat od pet odsto vlasništva”, koliko po Zakonu o radiodifuziji vlasnik stanice sa nacionalnom frekvencijom može da poseduje u drugoj stanici sa nacionalnom dozvolom. Da li će granica dopuštenog imetka i ubuduće ostati ista ili će biti niža, odrediće zakon o nedozvoljenom objedinjavanju i javnosti vlasništva javnih glasila kako glasi zvaničan naziv novog antimonopolskog propisa.
– Ima indicija da u Srbiji postoje ljudi čije medijsko vlasništvo već prevazilazi okvire koje nameravamo zakonom da propišemo kao granicu. To i jeste osnovni problem – najpre se dozvoli da u određenoj oblasti budu premašeni okviri, a tek potom se donose zakoni koji to treba da regulišu i svedu na pravu meru. Bojim se da će tako biti i ovde i da ćemo imati dosta problema u primeni ovakvog zakona– objašnjava dr Rade Veljanovski, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i šef grupe koja je pripremila tekst.
Iako nije želeo da precizira na koga se odnose sumnje o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, Veljanovski ne isključuje mogućnost da medijski tajkuni u međuvremenu i uvećaju svoj kapital s obzirom na to da nam tek predstoje izbori, pa formiranje skupštine i vlade, pa će proteći dosta vremena dok zakoni ne budu usvojeni.
I Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture za sferu medija, primećuje da već „postoje korporacije koje u raznim medijima poseduju vlasništvo u vrlo visokom procentu”, ali zakon tek treba da obezbedi instrumente koji će potvrditi da li su takve sumnje tačne ili ne.
– Ovaj zakon će se pozabaviti transparentnošću vlasništva u medijima i odrediti šta je dozvoljena medijska koncentracija. Važiće i za štampane i za elektronske medije – ističe Dragan Janjić.
Iako ne želi da otkriva konkretna rešenja dok tekst ne prođe proceduru u Ministarstvu, jedan od poznatih detalja jeste da vlasnici RTV stanica sa nacionalnim pokrivanjem ubuduće ne bi trebalo da imaju neki dodatni posed u medijskoj sferi.
Koje su to granice preko kojih vlasništvo postaje monopol?
– Jedan od predloga jeste da, ako neko ima radio i televiziju sa nacionalnim pokrivanjem ili poseduje radio i TV stanicu koje pokrivaju Vojvodinu, ne bi smeo da ima ništa više od medija. Ideja je i da tiraž od 300.000 primeraka novina bude jedna od granica. Moguće su i razne kombinacije, pa je predviđena i mogućnost da vlasnik elektronskog medija na lokalnom nivou može da ima još jednu ili dve takve stanice. U pripremi zakona pridržavali smo se evropskog iskustva i principa u ovoj oblasti, ali smo bili za nijansu manje restriktivni nego što je to slučaj u državama našeg okruženja i zemljama tranzicije, gde je zakonodavstvo strože – kaže dr Rade Veljanovski.
On objašnjava da je suština u tome da pre svega bude zaštićen javni interes i da „u informisanju ne postoji ničiji monopol, ni države, ni privatnika”.
Ko će biti nadležan da utvrđuje da li postoji nedozvoljena koncentracija medijskog vlasništva?
– To bi trebalo da bude u nadležnosti Ministarstva kulture, s tim da se nadležnost Republičke radiodifuzne agencije za elektronske medije neće bitnije promeniti. Važno je da na jednom mestu budu akumulirani podaci na osnovu kojih se reaguje u takvim slučajevima. Iako je idealan obrazac teško naći, trudili smo se da predložimo mehanizme kojima će se precizno utvrđivati obim vlasništva – objašnjava Veljanovski.
Marija Petrić
[objavljeno: 24/03/2008]
